1А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и онде стани; и начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава брата свог.
1Bog pa ukaže Jakobu: Vstani, idi gori v Betel in nastani se tam; in napravi tam oltar Bogu mogočnemu, ki se ti je prikazal, ko si bežal pred Ezavom, bratom svojim.
2И Јаков рече породици својој и свима који беху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;
2In Jakob veli hiši svoji in vsem, ki so bili ž njim: Stran tuje bogove, ki so med vami, in očistite se ter preoblecite!
3Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.
3in vstanimo ter pojdimo gori v Betel, da napravim tam oltar Bogu mogočnemu, ki me je uslišal v dan stiske moje in mi je bil ob strani na potu, po katerem sem hodil.
4И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.
4Izročé torej Jakobu vse tuje bogove, ki so bili v njih rokah, in obodce, ki so bili v njih ušesih; in Jakob jih zakoplje pod hrastom, ki je blizu Sihema.
5Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим.
5Nato se napotijo, in strah Božji je navdajal mesta, ki so bila okrog njih, da niso podili sinov Jakobovih.
6И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ.
6In Jakob pride v Luz, ki je v deželi Kanaanski (to je Betel), on in vse ljudstvo, ki je bilo ž njim.
7И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог.
7In napravi tam oltar, in imenoval je tisto mesto El-Betel [T. j. Bog mogočni Betela.], ker se mu je bil ondi razodel Bog, ko je bežal pred bratom svojim.
8Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.
8Umrla je pa Debora, Rebekina dojnica, in je bila pokopana pod hrastom doli za Betelom, zato ga je imenoval Alon bakut [T. j. hrast jokú.].
9И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га,
9Nato se prikaže Bog zopet Jakobu, ko je prišel iz Padan-arama, in ga blagoslovi.
10И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ.
10In mu reče Bog: Ime tvoje je Jakob; odslej se ne bo imenovalo ime tvoje Jakob, ampak Izrael bode ime tvoje; in imenoval je ime njegovo Izrael.
11И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.
11Še mu reče Bog: Jaz sem Bog silni, Vsemogočni: rodoviten bodi in množi se; narod, da, množica narodov bodi iz tebe, tudi kralji naj pridejo iz ledij tvojih.
12И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову.
12Deželo pa, ki sem jo dal Abrahamu in Izaku, dam tebi, in semenu tvojemu za teboj dam deželo to.
13Потом отиде од њега Бог с места где му говори.
13In Bog je šel od njega na tistem mestu, kjer je govoril ž njim.
14А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем.
14In Jakob postavi spomenik na mestu, kjer je govoril ž njim, spomenik kamenen, in izlije nanj pitno daritev in ga oblije z oljem.
15И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ.
15In Jakob je dal mestu, kjer je Bog govoril ž njim, ime Betel.
16И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.
16In ko so zapustili Betel in je bilo še malo pota, da pridejo do Efrate, je imela Rahela težek porod.
17И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина.
17In ko je trpela hude porodne bolečine, ji reče babica: Ne boj se, ker tudi zdaj imaš sina.
18А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин.
18In zgodi se, ko ji je uhajala duša in je umirala, da imenuje ime njegovo Benoni [T. j. sin bolečine moje.], ali oče njegov ga je imenoval Benjamina [T. j. sin desnice.].
19И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
19In umrla je Rahela in je bila pokopana na potu v Efrato (to je Betlehem).
20И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана.
20In Jakob postavi spomenik na njen grob, to je Spomenik Rahelinega groba do današnjega dne.
21Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске.
21Nato se napoti Izrael in razpne šator svoj onkraj stolpa Ederja.
22И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.
22Zgodi se pa, ko je bival Izrael v tisti pokrajini, da je šel Ruben in ležal z Bilho, priležnico očeta svojega; in to je slišal Izrael. Bilo je pa sinov Izraelovih dvanajst.
23Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;
23Sinovi Leje: prvenec Jakobov Ruben, in Simeon in Levi in Juda, Isahar in Zebulon;
24А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;
24sinova Rahele: Jožef in Benjamin;
25А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;
25sinova pa Bilhe, ki je bila Rahelina dekla: Dan in Neftali;
26А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.
26in sinova Zilpe, ki je bila Lejina dekla: Gad in Aser. Ti so sinovi Jakobovi, ki so se mu rodli v Padan-aramu.
27И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци.
27In pride Jakob k Izaku, očetu svojemu, v Mamro pri Kirjat-arbi, to je Hebron, kjer je nekdaj Abraham tujčeval in potem Izak.
28А Исаку беше сто и осамдесет година;
28Bilo je pa Izakovih dni sto osemdeset let.In izdihnil je Izak in umrl ter je bil zbran k ljudstvu svojemu, star in dni svojih sit; in pokopala sta ga Ezav in Jakob, sina njegova.
29И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
29In izdihnil je Izak in umrl ter je bil zbran k ljudstvu svojemu, star in dni svojih sit; in pokopala sta ga Ezav in Jakob, sina njegova.