¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

¹Tedaj odgovori Zofar Naamatec in reče:

²Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

²Mnogobesedje ali naj ostane brez odgovora, in jezičnik bo li opravičen?

³Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

³Govoričenje tvoje naj sapo zapre ljudem, da bi se posmehoval, ne da te kdo osramoti,

⁴Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

⁴in da bi dejal: „Čist je moj nauk in čist sem pred Tvojim obličjem“?!

⁵Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

⁵O da bi pa Bog govoril in usta svoja odprl zoper tebe!

⁶И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

⁶Da ti naznani skrivnosti prave modrosti, da je mnogotera v znanju; potem bi spoznal, da Bog tebi v prid mnogo pozablja iz krivde tvoje.

⁷Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

⁷Moreš li globokost Božjo z umom doseči, ali popolnosti Vsegamogočnega do dna priti?

⁸То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?

⁸Višave so to nebeške – kaj hočeš početi? globočja je nego šeol – kaj moreš vedeti?

⁹Дуже од земље, шире од мора.

⁹daljša nego zemlja je mera njena in širša nego morje.

¹⁰Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

¹⁰Če gre On poleg koga in ga dene v zapor in skliče sodni zbor, kdo mu zabrani?

¹¹Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

¹¹Kajti On pozna ničemurne ljudi in vidi krivico, ne da bi mu bilo treba paziti.

¹²Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

¹²A puhloglavec dobi šele razum, kadar se divjega osla žrebe prerodi v človeka.

¹³Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

¹³Ako obrneš v pravo smer srce svoje in boš k Njemu razprostiral roke –

¹⁴Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

¹⁴če je krivica na roki tvoji, odpravi jo in nepravičnosti ne daj prebivati v šatorih svojih –

¹⁵Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

¹⁵res, tedaj boš smel vzdigniti obličje brez madeža in bodeš nepremakljiv in se ne boš bal.

¹⁶Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

¹⁶Kajti tedaj pozabiš nadlogo, spominjal se je boš kot vodá, ki so potekle mimo;

¹⁷Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

¹⁷in življenje ti zasije jasneje nego poldnevna svetloba, in zmrači li se kdaj, mine mrak kakor ob jutru.

¹⁸Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

¹⁸In boš upal, ker je nada zate, in ogledoval boš svoje, spaval brez skrbi.

¹⁹Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

¹⁹Počival boš in nihče te ne bo plašil, mnogi bodo pa prosili blagovoljnosti tvoje.Brezbožnikom pa bodo oči od koprnenja hirale, in pribežališče jim izgine in njih upanje bo, da izdahnejo dušo.

²⁰Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

²⁰Brezbožnikom pa bodo oči od koprnenja hirale, in pribežališče jim izgine in njih upanje bo, da izdahnejo dušo.