¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

¹Tedaj odgovori Zofar Naamatec in reče:

²Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

²Zato mi odgovarjajo misli moje in zaradi tega sem znotraj razburjen.

³Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

³Svarilo, sebi v sramoto, mi je poslušati! A duh moj po razsodnosti svoji mi odgovarja.

⁴Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

⁴Ne veš li tega, kar je od vekomaj, odkar je bil človek postavljen na zemljo:

⁵Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

⁵da je zmagoslavje brezbožnih kratko in radost bogapozabnika le za trenotek?

⁶Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

⁶Najsi celó do neba stopa visokost njegova in glava njegova se dotika oblakov:

⁷Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

⁷kakor blato njegovo pogine za vselej; kateri so ga videli, poreko: Kje je?

⁸Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

⁸Kakor sen odleti, in ne bodo ga našli, izgubi se kakor ponočna prikazen.

⁹Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

⁹Oko ga je ugledalo, a ne bo ga videlo več, in nikdar več ga ne bo gledalo mesto njegovo.

¹⁰Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

¹⁰Njegovi otroci bodo iskali prijaznosti ubogih in njih roke bodo povračale oškodovancem imetje njegovo.

¹¹Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

¹¹Kosti so mu bile polne mladostne moči, ta pa zdaj leži ž njim v prahu.

¹²Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

¹²Čeprav mu je hudoba sladka v ustih in jo skriva pod jezikom svojim,

¹³Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

¹³jo slastno goji in je noče pustiti, ampak jo zadržuje v grlu svojem:

¹⁴Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

¹⁴vendar se izpremeni hrana v životu njegovem, kačji strup bode v notranjščini njegovi.

¹⁵Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

¹⁵Bogastvo je požrl, pa ga bo izbljuval, iz trebuha mu ga potegne Bog mogočni.

¹⁶Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

¹⁶Sesal je kačji strup: gadji jezik ga usmrti.

¹⁷Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

¹⁷Ne bo gledal veselja svojega v potokih, v tekočih rekah medu in smetane.

¹⁸Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

¹⁸Povrniti mora, kar je pridelal, ne sme tega uživati; primerno imetju, ki ga je pridobil, se ne more veseliti.

¹⁹Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

¹⁹Kajti potrl je in zapustil ubožce, hiše si je siloma vzel, a ne bo jih dozidal.

²⁰Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

²⁰Kajti pokoja ni poznal v osrčju svojem, zato ne ohrani ničesar, kar mu je drago.

²¹Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

²¹Nič ni ušlo njegovi požrešnosti, zato ne bode trpežno blagostanje njegovo.

²²Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

²²Ko bode v obilni obilosti, ga zadene stiska, roka vsakega trpina pride nanj.

²³Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

²³Ko si bo hotel napolniti trebuh, Bog spusti nanj jeze svoje togoto, in deževala bo nanj, njemu v jed.

²⁴Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

²⁴Bežal bo pred železnim orožjem, a prestreli ga bronasti lok.

²⁵Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

²⁵Izdere pšico, in pride ven iz telesa njegovega, svetlo jeklo iz žolči njegove, strahote ga objamejo.

²⁶Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

²⁶Zgolj nesreča je prihranjena za vse zaklade njegove, požre ga ogenj, ki ga človek ne podpihava, požge, kar je preostalo v šatoru njegovem.

²⁷Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

²⁷Nebesa razkrijejo njegovo krivico, in zemlja se vzdigne zoper njega.

²⁸Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

²⁸Dobiček hiše njegove se spravi vstran, povodenj ga odplavi v dan jeze Božje.To je človeku brezbožnemu delež od Boga in dediščina, prisojena mu od Boga mogočnega.

²⁹То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.

²⁹To je človeku brezbožnemu delež od Boga in dediščina, prisojena mu od Boga mogočnega.