1А Јов одговори и рече:
1A Job odgovori in reče:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2Doklej hočete žaliti dušo mojo in me tlačiti z besedami?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Desetkrat ste me že zasramovali, in vas ni sram, da me tolikanj žalite!
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Ako sem pa res kriv, krivda moja ostaja pri meni.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5Če pa se res hočete veličati zoper mene in mi očitati sramoto mojo:
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6vedite, da me je Bog okrivičil in me obdal z mrežo svojo.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Glej, vpijem: Sila se mi godi! a nihče me ne sliši, kličem za pomoč, pa ni sodbe zame.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Zagradil mi je pot, da ne morem preiti, in steze moje je zavil v temino.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9Slekel me je moje slave in venec mi je snel z glave.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10Na vseh straneh me je podrl, da ginem, in izruval je kakor drevo upanje moje.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11Storil je, da zoper mene plamti srd njegov in šteje me med nasprotnike svoje.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Čete njegove so hkrati pridrle in napravile svojo pot zoper mene, in raztaborile so se okrog šatora mojega.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13Brate moje je oddalil od mene, in znanci moji so se mi docela odtujili.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Odtegujejo se mi bližnji sorodniki moji in zaupniki moji so me pozabili.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15Gostači hiše moje in dekle moje me štejejo za tujca, inostranec sem postal v njih očeh.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16Kličem hlapca svojega, a ne da mi odgovora, z usti svojimi ga milo moram prositi.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Dih moj se gnusi ženi moji in smrad moj matere moje otrokom.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Celo deca me zaničuje; ko hočem vstati, govore zoper mene.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19Mrzé me vsi, ki sem se ž njimi srčno družil, in katere sem ljubil, so se obrnili zoper mene.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20Kosti mi lepé na koži in mesu, komaj zobrnice so mi ostale.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Usmilite se me, usmilite se me, prijatelji moji, kajti roka Božja me je zadela.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22Zakaj me preganjate kakor Bog mogočni in se ne morete nasititi mesa mojega?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23O da bi se zapisale besede moje, o da bi se začrtale v knjigo!
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24Da bi jih v skalo vsekali z železnim pisalom in s svincem zalili za vekomaj!
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25A jaz vem, da živi Odrešenik moj, in On, ki je poslednji, se postavi nad prahom;
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26in ko bo za kožo mojo to telo strto, vendar bom gledal iz svojega mesa Boga,
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27ki ga jaz sam bom gledal sebi v dobro, in ga bodo videle moje oči, in ne bodem mu tujec. Obisti moje koprne v meni.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Ako govorite, kako ga bomo preganjali! češ, da se je korenina hudobne stvari našla v meni,bojte se meča! kajti meč bo maščeval krivice, da bi vedeli, da je sodba.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29bojte se meča! kajti meč bo maščeval krivice, da bi vedeli, da je sodba.