¹А Јов одговори и рече:

¹In Job odgovori in reče:

²Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

²Tudi danes še je kljubovalen odgovor moj; udarec moj je težji nego zdihovanje moje.

³О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

³O da bi vedel, kje Ga morem najti, da bi prišel prav do Njegovega stola!

⁴Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

⁴Razložil bi pravdo svojo pred Njim, usta svoja bi napolnil z dokazi.

⁵Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

⁵Hotel bi znati besede, ki mi jih odgovori, in poslušati, kar mi poreče.

⁶Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

⁶Ali bi se prepiral z menoj v veliki moči svoji? Ne; On bi samo pazil name.

⁷Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

⁷Tedaj bi se jaz poštenjak pravdal ž njim, in za večno bi se rešil sodnika svojega.

⁸Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

⁸Glej pa, če grem proti vzhodu, tam ga ni, in proti zahodu, ga ne zasledim;

⁹Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

⁹če proti severu, ko vrši delo, ga ne zagledam, zavije se proti jugu, in ga ne vidim.

¹⁰Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

¹⁰Kajti On pozna pot, katere se držim; ko bi me preizkušal, bi se izkazal kakor zlato.

¹¹По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

¹¹Koraka njegovega se je trdno držala noga moja, na pot njegovo sem pazil in nisem stopil ž nje;

¹²Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

¹²od zapovedi njegovih usten se nisem umaknil; bolj nego lastno postavo sem hranil ust njegovih besede.

¹³Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

¹³Ali on si je vedno enak, in kdo ga more odvrniti od njegovih misli? Česar želi duša njegova, to stori.

¹⁴И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

¹⁴Kajti on dopolni, kar je določeno zame; in takih reči je veliko pri njem.

¹⁵Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

¹⁵Zato se strašim pred njegovim obličjem; ko to premišljam, se ga bojim.

¹⁶Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

¹⁶Ker Bog mogočni mi je preplašil srce in Vsegamogočni me je prestrašil.Kajti nisem poginil od temine, tudi ne, ker mi je mrak zakril obraz.

¹⁷Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

¹⁷Kajti nisem poginil od temine, tudi ne, ker mi je mrak zakril obraz.