1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
1Zakaj ni vnaprej določil Vsemogočni sodnih rokov? in zakaj ne vidijo, kateri ga poznajo, njegovih sodnih dni?
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
2Krivičniki prestavljajo mejnike, plenijo črede in jih sebi pasejo.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
3Osle sirotam odganjajo in vdovam jemljejo v zastavo vole.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
4Ubožce pehajo s cest, krotki, kar jih je v deželi, se morajo skrivati vsi.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
5Glej, kakor divji osli v pustinji hodijo ubožci na delo svoje, marljivo iščoč plena: puščava jim daje hrane za njih otroke.
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
6Na polju žanjejo žito krivičnikovo in paberkujejo v njegovem vinogradu.
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
7Nagi leže vso noč, ker nimajo obleke, in nimajo odeje v mrazu.
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
8Lijak z gora jih premoči, in ker nimajo strehe, se oklepajo skalovja. –
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
9Siroto od prsi trgajo krivičniki, in kar ima na sebi ubožec, jemljejo v zastavo. –
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
10Goli hodijo, brez oblačila, in lačni nosijo bogatinom snope;
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
11v njih hramih jim morajo delati olje, tlačijo v tlačilnici in žeje se suše.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
12Iz mesta se sliši ječanje umirajočih, in duša ranjencev vpije. A Bog tega ne šteje za nepristojnost!
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
13Drugi pa so sovražniki svetlobe: njenih potov ne poznajo, na njenih stezah ne ostajajo.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
14Ob jutranjem svitu vstaja razbojnik, mori ubožca in potrebnega, in po noči je kakor tat.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
15In oko prešeštnikovo čaka, da nastane mrak, češ: Nobeno oko me ne zagleda, in krinko si dene na obraz.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
16V temi vdirajo v hiše; po dnevi se zapirajo, svetlobe ne poznajo.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
17Kajti najbolj črna tema jim je vsem jutro, ker vsak izmed njih je vešč grozotam črne teme.
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
18Hiter je v teku svojem po površju vodá; njih delež je proklet na zemlji; ne hodi več po poti proti vinogradom.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
19Suša in vročina odpravita snežnico: enako šeol tiste, ki so grešili.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
20Mati pozabi takega, črvadi bo dobro teknil, ne bodo se ga več spominjali; tako bo strta kakor drevo nepravičnost
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
21tistega, ki je plenil nerodovitno, ki ni rodila, in vdovi ničesar ni storil dobrega.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
22Bog pa z močjo svojo dolgo vzdržuje mogočneže; marsikateri še vstane, ko je že obupal nad življenjem.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
23Bog mu daje varnosti, in on se naslanja nanjo; toda oči Njegove so nad njih poti.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
24Stopijo visoko, a malo le, pa jih ni več; zvrnejo se, smrt jih pograbi kakor vse druge, posečeni bodo kakor dozoreli klasovi.Ni li tako? Kdo dokaže, da lažem, in dene v nič govor moj?
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
25Ni li tako? Kdo dokaže, da lažem, in dene v nič govor moj?