1[40:20] Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
1Moreš li leviatana [T. j. krokodil.] potegniti iz reke s trnkom, stisneš mu li z vrvjo jezik?
2[40:21] Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
2Moreš mu li potegniti ločkasto vrvco skozi nos in čeljust prebosti z obodcem?
3[40:22] Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
3Bo te li veliko prosil ali sladke besede ti govoril?
4[40:23] Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
4Sklene li s teboj zavezo, da ga sprejmeš za hlapca za vekomaj?
5[40:24] Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
5Se li boš z njim igral kakor s ptičkom in ga privezal k deklam svojim?
6[40:25] Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
6Ali ga bodo prodajali tovariši ribičev, ga razdelili med trgovce?
7[40:26] Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
7Moreš mu li kožo napolniti s sulicami in glavo njegovo z ostvami?
8[40:27] Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
8Položi le roko nanj – a pomni boj, ne boš tega storil v drugič!
9[40:28] Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
9Glej, prazno je upanje, da ga dobiš; saj že njega pogled vrže človeka na tla.
1041:10 [41:1] Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
10Ni ga človeka toliko drznega, da bi ga dražil. – In kdo je, ki bi se smel postaviti pred moje obličje?
11[41:2] Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
11Kdo mi je dal kaj poprej, da bi mu moral povrniti? Kar je pod vesoljnim nebom, je moje.
12[41:3] Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
12Ne bom molčal o udih njegovih, ne o veliki moči in lepoti rasti njegove.
13[41:4] Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
13Kdo mu odgrne povrhnje oklopje in kdo se osmeli seči mu med dvojno ozobje?
14[41:5] Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
14Kdo odpre vrata njegovega obličja? Okoli zob njegovih je groza.
15[41:6] Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
15Ponos njegov so močni ščiti, ščit s ščitom sklenjen s trdnim pečatom.
16[41:7] Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
16Drug z drugim se tesno skladajo, da še sapica ne pihne skozi nje;
17[41:8] Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
17drug na drugem vise trdno, med sabo staknjeni se ne ločijo.
18[41:9] Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
18Kihanje njegovo zažiga svetlobo, oči njegove so kakor trepalnice jutranje zarje.
19[41:10] Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
19Iz ust mu pohajajo goreče bakle, ognjene iskre se sipljejo iz njih.
20[41:11] Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
20Iz nozdrvi se mu vali dim kakor iz lonca, kipečega nad gorečim dračjem.
21[41:12] Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
21Sapa njegova razžiga žerjavico, iz ust pa mu šviga plamen.
22[41:13] У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
22Na vratu njegovem prebiva moč in strah skače pred njim.
23[41:14] Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
23Podgrlje na telesu mu visi trdno, tesno se ga oklepa, se ne gane.
24[41:15] Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
24Srce njegovo je trdo kakor kamen, trdo kakor spodnji kamen mlinski.
25[41:16] Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
25Kadar se vzdigne, se boje močni, od osupnosti ne dosežejo namere svoje.
26[41:17] Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
26Če ga kdo zadene z mečem, ne obtiči v njem, tudi ne kopje, ne strela, ne ostve.
27[41:18] Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
27Za železo se toliko meni kakor za slamo in za bron kakor za gnil les.
28[41:19] Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
28Nobena pšica ga ne požene v beg, kameni s prače so mu kakor pleve,
29[41:20] Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
29kiji kakor bilke in svrčeči sulici se smeje.
30[41:21] Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
30Spodnja stran njegova so ostre čepinje; kakor mlatilni voz gre čez blato.
31[41:22] Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
31Napravlja, da vre v globočini kakor v loncu, da je morje kakor kotel z vročim mazilom.
32[41:23] За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
32Svetlo stezo za sabo dela, da se kaže kakor glava osivela.
33[41:24] Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
33Na zemlji mu ga ni para, njemu, ki je ustvarjen, da bodi brez strahu.Vse visoko smelo gleda, kralj je vsem zverem ponosnim.
34[41:25] Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
34Vse visoko smelo gleda, kralj je vsem zverem ponosnim.