¹А Јов одговори и рече:

¹In Job odgovori in reče:

²О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!

²O da bi se stehtala nevolja moja in da bi na tehtnico položili nesrečo mojo vso!

³Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.

³Kajti sedaj je težja nego morski pesek. Zato so bile nepremišljene besede moje.

⁴Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.

⁴Zakaj pšice Vsemogočnega tiče v meni, katerih strup mora piti duh moj, Božje strahote so postavljene v boj zoper mene.

⁵Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?

⁵Ali divji osel riga, kadar ima dosti trave, ali muka vol pri svoji krmi?

⁶Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?

⁶Ali se more jesti neslastno in neslano? ali je okus v jajčjem beljaku?

⁷Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.

⁷Česar se ni hotelo moji duši dotekniti, to mi je kakor gnusna jed sedaj.

⁸О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!

⁸O da bi se zgodila prošnja moja, in da bi mi dal Bog, česar želim:

⁹И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!

⁹da me Bog izvoli streti, da oprosti roko svojo in me odreže!

¹⁰Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.

¹⁰Tako bi mi še ostala tolažba, in radoval bi se v bolečini, ki mi ne prizanaša, da nisem zatajil besede Svetega.

¹¹Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?

¹¹Kaj je moja moč, da naj stanovitno čakam, in kaj konec moj, da naj ostanem potrpežljiv?

¹²Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?

¹²Trdna li kot kamen je moja moč in meso moje je li iz brona?

¹³Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?

¹³Ni li pač tako, da nimam pomoči v sebi nobene, in vsaka pospešitev rešenja je daleč od mene?

¹⁴Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.

¹⁴Prijatelj mora kazati usmiljenje obupujočemu, sicer se odreče strahu Vsegamogočnega.

¹⁵Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,

¹⁵Bratje moji so varali kakor hudournik, kakor struga hudournikov, ki se gubé,

¹⁶Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;

¹⁶ki se kalé od ledu, v katere se zateka sneg.

¹⁷Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.

¹⁷Ob času, ko solnce vanje pripeka, presihajo, in ko je vroče, izginejo s svojega kraja.

¹⁸Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

¹⁸Vijejo se semtertja poti njih toka, gredo v puščavo in se razgube.

¹⁹Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

¹⁹Gledale so tja karavane iz Teme, potne družbe iz Sabe so upale vanje:

²⁰Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

²⁰osramočene so bile, ker so se zanašale nanje, prišle so do tja, in rdečica jih je oblila.

²¹Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.

²¹Res, tako ste mi postali v nič; strahoto ste zazrli in se preplašili.

²²Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;

²²Ali sem morda rekel: Dajte mi, ali: Žrtvujte zame darilo od svojega blaga,

²³Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?

²³ali: Oprostite me iz pesti zatiralčeve, ali: Odkupite me iz roke silovitnikove?

²⁴Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.

²⁴Poučite me, in molčal bom, in v čem sem se motil, razodenite mi!

²⁵Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?

²⁵Kako krepke so poštene besede! A kaj dokazuje karanje vaše?

²⁶Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?

²⁶Mislite li grajati besede moje? Saj v veter gredo govori obupujočega!

²⁷И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.

²⁷Še za siroto bi vi vrgli kocko in prodali prijatelja svojega!

²⁸Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.

²⁸In sedaj se blagovolite ozreti vmé, kajti v lice vam vendar ne bom lagal.

²⁹Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.

²⁹Povrnite se, ne zgodi naj se krivica, da, povrnite se, pravda moja je pravična!Je li nepravičnost na jeziku mojem? ali ne more okus moj razpoznati, kaj je pogubljivo?

³⁰Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?

³⁰Je li nepravičnost na jeziku mojem? ali ne more okus moj razpoznati, kaj je pogubljivo?