¹Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

¹Kliči, pravim! Je li kdo, ki ti odgovori? in h kateremu iz svetnikov se obrneš?

²Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

²Kajti neumneža umori srd, in bedaka ubije goreča jeza.

³Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

³Sam sem videl neumneža, da se je ukoreninjeval, a precej sem proklel prebivališče njegovo.

⁴Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

⁴Daleč so ostali otroci njegovi od sreče in poteptani so bili med vrati, in nikogar ni bilo, ki bi jih bil rešil;

⁵Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

⁵njegovo žetev je pojedel lačnež, celó iz trnjeve ograje jo je pobral, in po imetju njegovem so hlastali žejni.

⁶Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

⁶Kajti nesreča ne prihaja iz prahu, in iz zemlje ne poganja nadloga,

⁷Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

⁷ampak človek se rodi za nadlogo, kakor iskre letajo kvišku.

⁸Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

⁸Jaz pa, do Boga mogočnega bi se proseč obrnil in poročil pravdo svojo Bogu,

⁹Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

⁹ki nareja reči velike, da jih ni doumeti, čudna dela brez števila;

¹⁰Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

¹⁰ki daje dežja na površje zemlje in vode pošilja na površino poljan,

¹¹Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

¹¹da bi postavil ponižne v višavo in da se žalostni povzdignejo v srečo.

¹²Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

¹²On uničuje zvijačnih naklepe, da njih roke ne morejo izvršiti, kar so začeli.

¹³Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

¹³On zasačuje modre v njih lastni zvijači, in premetencev namera se izvrne.

¹⁴Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

¹⁴Po dnevi nalete na temo in opoldne tavajo kakor po noči.

¹⁵Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

¹⁵On rešuje potrebnega od meča, ki gre iz njih ust, in iz pesti mogočneža.

¹⁶Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

¹⁶In tako vzklije ubožcu upanje, in nepravičnost mora stisniti usta svoja.

¹⁷Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

¹⁷Glej, blagor možu, ki ga Bog strahuje! Zato ne zaničuj kazni Vsegamogočnega.

¹⁸Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

¹⁸Kajti on napravi rano, pa jo tudi obveže, udari, a roke njegove zacelijo.

¹⁹Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

¹⁹Iz šestih stisk te otme, tudi v sedmerih se te ne dotakne nesreča.

²⁰У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

²⁰V lakoti te odreši smrti in v vojski oblasti meča.

²¹Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

²¹Skrit boš biču jezika in ne boš se bal pustošenja, kadar pride.

²²Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

²²Pustošenju in draginji se boš smejal in zverin zemlje se ne boš bal,

²³Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

²³kajti zavezo boš imel s kamenjem na polju, in zverina poljska se bo prijateljila s teboj.

²⁴И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

²⁴In spoznaš, da ima mir šator tvoj, in če pogledaš bivališče svoje, ne pogrešiš ničesar.

²⁵Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

²⁵Vedel boš tudi, da bo semena tvojega veliko in potomcev tvojih kakor trave zemeljske.

²⁶Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

²⁶Čvrst bodeš, še ko pojdeš v grob, kakor kopica snopja, ko se spravlja ob svojem času.Glej, to smo preiskovali, tako je; poslušaj to in dobro pomni!

²⁷Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.

²⁷Glej, to smo preiskovali, tako je; poslušaj to in dobro pomni!