¹Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

¹Nato odgovori Bildad Šuhec in reče:

²Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?

²Doklej še boš tako govoril in doklej bodo besede tvoje kakor silovit veter?

³Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?

³Ali Bog mogočni prevrača sodbo in Vsegamogočni prevrača li pravičnost?

⁴Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

⁴Ako so grešili sinovi tvoji zoper njega, jih je izročil kazni za njih pregreho.

⁵А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,

⁵Ako boš zgodaj iskal Boga mogočnega in milosti prosil pri Vsegamogočnem,

⁶Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

⁶če si čist in pošten: res se prebudi on tebi v prid in blagostanje povrne hiši pravičnosti tvoje;

⁷И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.

⁷in prejšnja sreča tvoja bode majhna proti poslednji, ki silno vzraste.

⁸Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;

⁸Kajti vprašaj, prosim, prejšnji rod in premisli, kar so preiskali njih očetje

⁹Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

⁹(zakaj mi smo od včeraj in ničesar ne vemo, ker so naši dnevi le senca na zemlji):

¹⁰Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?

¹⁰te li ne bodo poučili in ti povedali, ne prineso li besed iz srca svojega?

¹¹Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?

¹¹Kjer ni močvirja, zraste li trstičje? in brez vode obrodi li bičje,

¹²Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

¹²ki prej nego druge rastline, še neporezano, usahne?

¹³Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

¹³Take so poti vsakemu, ki zabi Boga mogočnega, in kdor Ga zaničuje, njemu izgine upanje;

¹⁴Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

¹⁴česar se nadeja, se mu izjalovi, pajčevinast je vsak njegov up.

¹⁵Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

¹⁵Nasloni se na hišo svojo, pa ne bo stala, trdno se je oprime, pa se ne bo vzdržala.

¹⁶Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

¹⁶Čvrst in sočnat na solncu se greje in po vsem vrtu razteza veje,

¹⁷Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;

¹⁷po kupu kamenja razvija svoje korenine, navzgor se oklepa hiše kamenene.

¹⁸Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.

¹⁸Ko ga pa iztrebi Gospodar, kraj njegov ga zataji: Nisem te videl nikdar!

¹⁹Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

¹⁹Glej, to je pota njegovega slast! In iz prahu za njim zrastejo drugi.

²⁰Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.

²⁰Glej, Bog mogočni ne zavrže popolnega in ne bo podpiral roke hudobnežem.

²¹Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.

²¹Kadar ti napolni usta s smehom in ustnice z radostnim ukanjem,bodo v sramoto oblečeni tvoji sovražilci, in šatora brezbožnikov ne bode več.

²²Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

²²bodo v sramoto oblečeni tvoji sovražilci, in šatora brezbožnikov ne bode več.