¹Још рече Господ Мојсију говорећи:

¹In GOSPOD je govoril Mojzesu, rekoč:

²Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.

²Naredi si dve srebrni trobenti, s tolkljanim delom ju naredi, in uporabljaj ju v sklicevanje občine in kadar se kliče vojska na odhod.

³Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

³Kadar se zatrobi na obe, naj se zbere občina vsa k tebi pred vhodom shodnega šatora.

⁴А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.

⁴Kadar pa se zatrobi na eno, naj se zbero k tebi knezi, glave tisočev Izraelovih.

⁵А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.

⁵Kadar pa bučno zatrobite, naj se vzdignejo vojske, ki so v šatorih proti jutru.

⁶А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

⁶Ko pa v drugič bučno zatrobite, naj se vzdignejo vojske, ki so ušatorjene proti poldnevu. Kadar odhajajo naj trobijo bučno.

⁷А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

⁷Ko se pa sklicuje zbor, tudi trobite, a ne bučno.

⁸А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.

⁸In sinovi Aronovi, duhovniki, naj trobijo na trobenti, in ti naj vam bodeta v večno postavo za prihodnje rodove vaše.

⁹И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

⁹In kadar pojdete v deželi svoji na vojsko zoper zatiralca, ki vam bode sovražen, trobite bučno s trobentama, in pridete v spomin pred GOSPODOM, Bogom svojim, in rešeni boste sovražnikov svojih.

¹⁰Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

¹⁰In v dan veselja svojega, ob določenih praznikih in ob mlajih svojih trobite na trobenti pri svojih žgalnih in mirovnih daritvah, in bodeta vam v spomin pred Bogom vašim. Jaz sem GOSPOD, Bog vaš.

¹¹И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.

¹¹In zgodilo se je v drugem letu, drugi mesec, dvajsetega dne tega meseca, da se je vzdignil oblak iznad prebivališča pričevanja,

¹²И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

¹²in sinovi Izraelovi so se odpravili po svojih krdelih iz puščave Sinajske, in oblak se je ustavil v puščavi Paranski.

¹³Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.

¹³Tedaj so prvič šli na pot po ukazu GOSPODOVEM, danem Mojzesu.

¹⁴И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;

¹⁴In najprej je odrinil prapor tabora sinov Judovih s trumami svojimi: nad vojsko njegovo je bil Nahson, sin Aminadabov,

¹⁵А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;

¹⁵in nad vojsko rodú sinov Isaharjevih je bil Netanel, sin Zuarjev,

¹⁶А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

¹⁶in nad vojsko rodú sinov Zebulonovih Eliab, sin Helonov.

¹⁷И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

¹⁷Medtem so razdeli prebivališče, in sinovi Gersonovi in Merarijevi so odrinili, noseč prebivališče.

¹⁸Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,

¹⁸Nato je odrinil prapor tabora Rubenovega s krdeli svojimi: nad vojsko njegovo je bil Elizur, sin Šedeurjev,

¹⁹А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,

¹⁹in nad vojsko rodú sinov Simeonovih Šelumiel, sin Zurišadajev,

²⁰А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.

²⁰in nad vojsko rodú sinov Gadovih Eliasaf, sin Deguelov.

²¹И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

²¹Potem so odrinili Kahatovci, noseč svetišče. Oni pa so postavljali prebivališče, dokler so ti prišli.

²²Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,

²²Za njimi je odrinil prapor tabora sinov Efraimovih s krdeli svojimi: nad vojsko njegovo je bil Elišama, sin Amihudov,

²³А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

²³in nad vojsko rodu sinov Manasejevih Gamaliel, sin Pedazurjev,

²⁴А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

²⁴in nad vojsko rodú sinov Benjaminovih Abidan, sin Gideonijev.

²⁵Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,

²⁵Naposled je odrinil s krdeli svojimi prapor tabora sinov Danovih, zadnji voj vseh taborov: in nad vojsko njegovo je bil Ahiezer, sin Amišadajev,

²⁶А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,

²⁶in nad vojsko rodú sinov Aserjevih Pagiel, sin Okranov,

²⁷А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.

²⁷in nad vojsko rodú sinov Neftalijevih Ahira, sin Enanov.

²⁸Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

²⁸To je način odhodov sinov Izraelovih s svojimi vojskami, in tako so potovali.

²⁹А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

²⁹In Mojzes reče Hobabu, sinu Reguela Madianskega, tasta Mojzesovega: Popotujemo v kraj, o katerem je rekel GOSPOD: Vam ga hočem dati. Pojdi z nami, in dobro ti bomo storili, kajti dobro je GOSPOD obljubil Izraelu.

³⁰А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

³⁰On pa mu odgovori: Ne pojdem z vami, ampak odidem v deželo svojo in k sorodstvu svojemu.

³¹А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

³¹In reče: Ne zapústi nas, prosim; zakaj ti veš, kje naj taborimo v puščavi, in nam bodeš vodnik.

³²И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

³²Ako pojdeš z nami, gotovo izkažemo, karkoli nam GOSPOD stori dobrega, isto tudi tebi.

³³И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.

³³In potovali so tri dni hoda od gore GOSPODOVE, in skrinja zaveze GOSPODOVE je šla pred njimi tri dni pota, da jim najde počivališče.

³⁴И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

³⁴Oblak GOSPODOV pa je bil po dnevi nad njimi, ko so šli iz tabora.

³⁵И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.

³⁵In bilo je, kadar je skrinja šla na pot, da je dejal Mojzes: Vstani, o GOSPOD, in naj se razkropé sovražniki tvoji, in tisti, ki te sovražijo, naj bežé pred obličjem tvojim.Kadar pa je počivala, je dejal: Vrni se, o GOSPOD, k miriadam tisočev Izraelovih.

³⁶А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.

³⁶Kadar pa je počivala, je dejal: Vrni se, o GOSPOD, k miriadam tisočev Izraelovih.