¹Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њиховом из земље Мисирске првог месеца, говорећи:

¹In GOSPOD je govoril Mojzesu v puščavi Sinajski prvi mesec drugega leta, ko so bili šli iz dežele Egiptovske in rekel:

²Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време.

²Gotovo naj sinovi Izraelovi praznujejo pasho v njej določenem času!

³Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је.

³Štirinajsti dan tega meseca, proti večeru, jo obhajajte v njej določenem času; po vseh njenih postavah in naredbah jo praznujte.

⁴И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху.

⁴Tedaj ogovori Mojzes sinove Izraelove, da naj pripravijo velikonočno jagnje.

⁵И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи Синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.

⁵In obhajali so pasho v prvem mesecu štirinajsti dan proti večeru v puščavi Sinajski; kakor je bil GOSPOD zapovedal Mojzesu, tako so vse storili sinovi Izraelovi.

⁶А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;

⁶Bilo je pa nekaj mož, ki so se onečistili z mrličem in niso mogli praznovati pashe tisti dan. Ti stopijo tisti dan pred Mojzesa in Arona

⁷И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим?

⁷ter ga ogovore: Mi smo nečisti zaradi mrliča; zakaj bi bili prikrajšani, da ne smemo prinesti darila GOSPODOVEGA v določenem času med sinovi Izraelovimi?

⁸А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас.

⁸In Mojzes jim reče: Počakajte, hočem slišati, kaj vam GOSPOD zapove.

⁹А Господ рече Мојсију говорећи:

⁹In GOSPOD je govoril Mojzesu takole:

¹⁰Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу,

¹⁰Govori sinovom Izraelovim in reci: Če se kdo onečisti pri mrtvem ali pa bo na daljnem potu, bodisi iz vas ali prihodnjih rodov vaših, vendar naj napravi velikonočno jagnje GOSPODU:

¹¹Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу.

¹¹drugega meseca štirinajsti dan proti večeru naj ga taki obhajajo, z opresnim kruhom in grenkimi zelišči naj ga jedo;

¹²Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.

¹²nič naj ga ne puste do jutra, tudi nobene kosti v njem naj ne zlomijo; natančno po postavi pashe naj se ravnajo.

¹³А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек.

¹³Kdor pa je čist in ni na potovanju, a opusti praznovati pasho, tega duša bodi iztrebljena izmed ljudstva njegovega; kajti darila GOSPODOVEGA ni prinesel v določenem času, greh svoj naj nosi ta mož.

¹⁴И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи.

¹⁴Ako pa biva med vami tujec in hoče praznovati pasho GOSPODU, naj se ravna po postavi pashe in njenih naredbah. Ista vam veljaj postava za tujca in za rojaka.

¹⁵А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра.

¹⁵V dan pa, ko je bilo postavljeno prebivališče, je pokril oblak prebivališče, šator pričevanja; in od večera do jutra je bila nad prebivališčem kakor podoba ognja.

¹⁶Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ.

¹⁶Tako je bilo vsekdar: oblak ga je pokrival in po noči podoba ognja.

¹⁷И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви.

¹⁷In kadar se je vzdignil oblak iznad Šatora, precej so se odpravili sinovi Izraelovi, in na mestu, kjer je počival oblak, ondi so se utaborili sinovi Izraelovi.

¹⁸По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору,

¹⁸Na povelje GOSPODOVO so odpotovali sinovi Izraelovi in na povelje njegovo so se utaborili; dokler je počival oblak nad prebivališčem, so taborili.

¹⁹И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху.

¹⁹In ko je bil oblak na prebivališču veliko dni, so stregli sinovi Izraelovi na straži GOSPODOVI, in niso odhajali.

²⁰И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху.

²⁰In če je ostal oblak nad prebivališčem le malo dni: na povelje GOSPODOVO so ostali v šatorih in na povelje GOSPODOVO so šli na pot.

²¹Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.

²¹In če je bil oblak le od večera do jutra: ko se je vzdignil oblak zjutraj, so se odpravili; ali če je bil dan in noč: kadar se je vzdignil, so se tudi odpravili.

²²Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.

²²Ako pa je dva dni ali mesec dni ali več časa oblak počival nad prebivališčem, so ostali sinovi Izraelovi v šatorih in niso potovali; a brž, ko se je vzdignil, so se odpravili.Na povelje GOSPODOVO so razpenjali šatore in na povelje GOSPODOVO so potovali; stregli so na straži GOSPODOVI, kakor je zapovedal GOSPOD po Mojzesu.

²³По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.

²³Na povelje GOSPODOVO so razpenjali šatore in na povelje GOSPODOVO so potovali; stregli so na straži GOSPODOVI, kakor je zapovedal GOSPOD po Mojzesu.