¹Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

¹In GOSPOD je govoril Mojzesu na poljanah Moabskih pri Jordanu, nasproti Jerihu, rekoč:

²Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,

²Zapovej Izraelovim sinovom, naj dado levitom od dednih posestev svojih mesta za prebivanje; in pašnike okoli teh mest dajte levitom.

³Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

³In mesta naj imajo za prebivanje, njih pašnike pa za svojo živino in za imetje in za vse živali svoje.

⁴А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.

⁴Pašniki ob mestih pa, ki jih daste levitom, naj se zunaj raztezajo od mestnega zidovja do tisoč komolcev naokrog.

⁵Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.

⁵Merite torej zunaj mesta na vzhodni strani dva tisoč komolcev, na južni strani dva tisoč komolcev, na zahodni strani dva tisoč komolcev in na severni strani dva tisoč komolcev, tako da bode mesto v sredi. To naj jim služi v pašnike pri njih mestih.

⁶А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

⁶Med mesti pa, ki jih daste levitom, bodi šest zavetnih mest, v katera dovolite ubijalcu pribežati, in razen teh dajte dvainštirideset mest.

⁷Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

⁷Vseh mest, ki jih daste levitom, bodi oseminštirideset mest in njih pašniki.

⁸А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

⁸Za mesta pa, ki jih daste levitom od posesti Izraelovih sinov, veljaj: od tistih, ki imajo več, vzemite več, in od tistih, ki imajo manj, vzemite manj; vsakteri rod naj da od svojih mest levitom primerno dediščini, ki jo dobi.

⁹Још рече Господ Мојсију говорећи:

⁹In GOSPOD je govoril Mojzesu, rekoč:

¹⁰Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,

¹⁰Govori sinovom Izraelovim in jim reci: Ko pridete čez Jordan v deželo Kanaansko,

¹¹Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

¹¹si določite mesta, ki naj vam bodo zavetna mesta: tja naj pribeži ubijalec, ki ubije človeka neradovoljno.

¹²И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

¹²In ta mesta naj vam bodo v zavetišča pred krvnim maščevalcem, da ne umrje ubijalec, dokler se ne postavi pred občino zaradi sodbe.

¹³И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.

¹³Takih mest, ki jih boste dali in ki vam bodo v zavetišča, bodi šest.

¹⁴Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.

¹⁴Tri mesta določite tostran Jordana in tri mesta v Kanaanski deželi; zavetna mesta naj bodo.

¹⁵Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

¹⁵Za sinove Izraelove in za tujca in priseljenca med njimi naj bode teh šest mest v zavetišče, da zbeži vanje, kdorkoli neradovoljno ubije človeka.

¹⁶Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

¹⁶Ako pa kdo koga udari z železnim orodjem, da umre, morilec je; umreti mora tak morilec.

¹⁷И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

¹⁷In če ga udari s kamenom v roki, s kakršnim je lahko usmrtiti, tako da umre, morilec je; umreti mora tak morilec.

¹⁸Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

¹⁸Ali če ga udari z lesenim orodjem, s kakršnim je lahko usmrtiti, tako da umre, morilec je; umreti mora tak morilec.

¹⁹Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

¹⁹Maščevalec krvi naj usmrti morilca; kadar nanj naleti, naj ga usmrti.

²⁰Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

²⁰Ako pa pahne koga iz sovraštva ali zažene vanj kaj, zalezovaje ga, da umre;

²¹Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.

²¹ali ga udari v neprijateljstvu z roko, tako da umre: kdor ga je udaril, mora umreti; morilec je, maščevalec krvi naj ga usmrti, kadar ga zaloti.

²²Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

²²Ako ga pa pahne nenadoma, ne v neprijateljstvu, ali vrže nanj kako stvar, ne da bi ga zalezoval, da umre,

²³Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

²³ali, ne ga videč, zažene vanj kamen, kakršen lahko usmrti, tako da umre, pa mu ni bil sovražnik in ni iskal njegove nesreče:

²⁴Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.

²⁴tedaj naj občina razsodi med ubijalcem in maščevalcem krvi po teh pravicah;

²⁵И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

²⁵in občina naj reši ubijalca iz roke krvnega maščevalca in ga da peljati nazaj v zavetno mesto, kamor je bil zbežal; ondi naj ostane dotlej, da umrje veliki duhovnik, ki je bil maziljen s svetim oljem.

²⁶Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,

²⁶Toda če ubijalec kdaj prekorači mejo zavetnega mesta, kamor je bil zbežal,

²⁷И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

²⁷in krvni maščevalec ga zasači zunaj meje njegovega zavetišča in ga umori, ne bodi kriv krvi:

²⁸Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.

²⁸zakaj on bi bil moral ostati v zavetnem mestu svojem do smrti velikega duhovnika; ali po smrti velikega duhovnika se sme vrniti v pokrajino svojega posestva.

²⁹Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.

²⁹In to vam bodi sodna postava za vse prihodnje vaše rodove po vseh vaših stanovališčih.

³⁰Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.

³⁰Kdorkoli umori človeka, bodi umorjen po izpovedbi prič; samo ena priča naj ne govori zoper koga za smrt.

³¹Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

³¹Nikar ne sprejmite odkupnine za življenje morilca, ki je kriv smrti; on mora umreti.

³²Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;

³²Tudi ne sprejmite odkupnine od njega, ki je zbežal v zavetno svoje mesto, da bi se smel vrniti in prebivati v deželi, preden umrje veliki duhovnik.

³³Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.

³³Ne ognušajte dežele, v kateri ste, zakaj kri ognuša deželo, in za kri, ki se je v deželi prelila, ni mogoča poravnava, razen po krvi tistega, ki jo je prelil.Ne onečiščajte dežele svojega domovanja, sredi katere jaz prebivam; zakaj jaz, GOSPOD, prebivam sredi Izraelovih sinov.

³⁴Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.

³⁴Ne onečiščajte dežele svojega domovanja, sredi katere jaz prebivam; zakaj jaz, GOSPOD, prebivam sredi Izraelovih sinov.