¹И рече Господ Мојсију говорећи:

¹In GOSPOD je govoril Mojzesu, rekoč:

²Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца,

²Zapovej sinovom Izraelovim, naj odpravijo iz tabora vsakega gobavca in vsakega, ki ima tok in kdorkoli se je onečistil pri mrliču;

³Био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам.

³bodisi mož ali žena, odpravite jih, ven za taborišče jih pošljite, da ne bi oskrunjali taborov svojih, sredi katerih prebivam jaz.

⁴И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.

⁴In sinovi Izraelovi so storili tako in jih odpravili ven za taborišče; kakor je bil govoril GOSPOD Mojzesu, tako so storili sinovi Izraelovi.

⁵Још рече Господ Мојсију говорећи:

⁵In GOSPOD je govoril Mojzesu, rekoč:

⁶Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива,

⁶Véli sinovom Izraelovim: Ako mož ali žena stori katerikoli grehov, ki ž njimi ljudje zagreše nezvestobo proti GOSPODU, in duša ta je kriva:

⁷Тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио.

⁷tedaj naj pripozna greh, ki ga je storila, in naj da povračilo za krivdo svojo v celem znesku in pridene še peti del k temu, in naj da onemu, zoper katerega se je pregrešila.

⁸И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.

⁸Če pa ni po dotičniku sorodnika, ki bi se mu dalo povračilo za krivdo, naj se da povračilo za krivdo GOSPODU in naj pripade duhovniku, razen ovna sprave, s katerim se izvrši poravnava za krivca.

⁹Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;

⁹Tudi vsak dar povzdignjenja od vseh svetih reči sinov Izraelovih, ki ga prineso duhovniku, bode njegov.

¹⁰И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово.

¹⁰In vsakega človeka posvečene reči pripadejo duhovniku; karkoli kdo da duhovniku, bodi njegovo.

¹¹Још рече Господ Мојсију говорећи:

¹¹In GOSPOD je govoril Mojzesu, rekoč:

¹²Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила,

¹²Govóri sinom Izraelovim in jim reci: Čigar žena se razuzda in se mu izneveri,

¹³И други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла,

¹³in drug mož se ž njo telesno združi, in bi bilo skrito očem njenega moža, ker se je na skrivnem oskrunila, ter bi ne bilo priče zoper njo in ne bi bila zasačena;

¹⁴А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена,

¹⁴in njega obide duh ljubosumnosti in bi sumnil o ženi svoji, in ona bi bila oskrunjena; ali pa ga obide duh ljubosumnosti in bi sumnil o ženi svoji, in ona bi ne bila oskrunjena:

¹⁵Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех;

¹⁵tedaj naj pripelje mož ženo svojo k duhovniku ter prinese zaradi nje dar, desetino efe ječmenove moke, toda naj ne vlije vanjo olja in tudi ne dene nanjo kadila; zakaj jedilna daritev ljubosumnosti je, jedilna daritev spomina, ki spominja krivice.

¹⁶И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.

¹⁶In duhovnik jo privedi bliže in postavi pred GOSPODA;

¹⁷И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.

¹⁷nato zajmi svete vode v prsteno posodo ter vzemi prahu, ki je na tleh prebivališča, in ga deni v vodo.

¹⁸И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.

¹⁸Potem postavi ženo pred GOSPODA in ji razkrij glavo in ji daj v roke jedilno daritev spomina, ki je jedilna daritev ljubosumnosti; a v roki duhovnikovi bodi grenka voda, ki povzroča prokletstvo.

¹⁹И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.

¹⁹Nato naj jo duhovnik zaroti in reče ženi: Ako nihče ni ležal s teboj in nisi zašla v nečistoto od moža svojega, bodi prosta te grenke vode, ki povzroča prokletstvo;

²⁰Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом,

²⁰ako pa si zašla od moža svojega in se oskrunila in se je kdo združil s teboj razen moža tvojega -

²¹Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.

²¹tedaj naj zaroti duhovnik ženo s preklinjajočo prisego in ji reče: GOSPOD naj te postavi v prokletstvo in zarotitev med ljudstvom tvojim s tem, da ti zgnijo bedra in oteče trebuh!

²²И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин.

²²Izteče naj ta voda, ki povzroča prokletstvo, v telo tvoje in stori, da ti oteče trebuh in zgnijo bedra. In žena naj reče: Amen, amen!

²³Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.

²³Nato napiši duhovnik te kletve na list in jih speri v tisto grenko vodo,

²⁴И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.

²⁴in daj piti ženi grenko vodo, ki povzroča prokletstvo, da gre vanjo voda prokletstva in ji napravi grenkobo.

²⁵И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.

²⁵In vzemi duhovnik jedilno daritev ljubosumnosti iz ženine roke, in majaj jedilno daritev pred GOSPODOM in jo prinesi k oltarju.

²⁶И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.

²⁶Nato vzemi duhovnik prgišče jedilne daritve kot njen spomin in zažgi to na oltarju, in potem naj da ženi piti vode.

²⁷А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом.

²⁷In ko se napije vode, se zgodi, ako se je oskrunila in zagrešila nezvestobo proti možu svojemu, da ji ta voda prokletstva, ko pride vanjo, napravi grenkobo, in trebuh ji oteče in bedra ji segnijejo; žena pa bode v kletev med svojim ljudstvom.

²⁸Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце.

²⁸Ako pa se ni oskrunila in je čista, ji ne bo nič škodilo in prejme zarod.

²⁹Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се;

²⁹To je postava za ljubosumnost, ko se žena razuzda od svojega moža in se oskruni;

³⁰Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.

³⁰ali pa če obide moža duh ljubosumnosti in sumni o ženi svoji: tedaj naj postavi ženo pred GOSPODA, in duhovnik naj ž njo ravna po vsej tej postavi.In mož bode prost krivice, tista žena pa naj nosi krivico svojo.

³¹И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње.

³¹In mož bode prost krivice, tista žena pa naj nosi krivico svojo.