1Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
1Pregovori Salomonovi. Sin moder razveseljuje očeta, sin bedak pa je žalost materi svoji.
2Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
2Krivičnosti zakladi nič ne koristijo, a pravičnost rešuje smrti.
3Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
3GOSPOD ne pusti stradati duše pravičnega, poželenje brezbožnih pa zavrača.
4Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
4Kdor dela z leno roko, obuboža, pridnih roka pa bogatí.
5Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
5Kdor po leti znaša, je sin previden; kdor pa trdno spava ob žetvi, je sin, ki pripravlja sramoto.
6Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
6Blagoslovi bivajo na glavi pravičnika, usta brezbožnih pa skrivajo silovitost.
7Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
7Spomin na pravičnega ostane blagoslovljen, ime brezbožnih pa strohni.
8Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
8Kdor je modrega srca, sprejema zapovedi, neumen blebetač pa pade.
9Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
9Kdor hodi brezmadežno, hodi varno; kdor pa pači pota svoja, bode v svarilo,
10Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
10kdor mežika z očesom, napravlja žalitev, in neumen blebetač pade.
11Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
11Vrelec življenja so pravičnega usta, usta brezbožnih pa skrivajo silovitost.
12Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
12Sovraštvo zbuja prepire, a ljubezen prikriva vse pregreške.
13На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
13Na ustnah razumnega je modrost, za hrbet brezumnega pa raste palica!
14Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
14Modri hranijo znanje, neumneža ustom pa je blizu nesreča.
15Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
15Blago bogatinovo je trden grad njegov; v nesrečo je siromakom njih uboštvo.
16Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
16Kar z delom svojim spravi pravični, spravi za življenje, pridelek krivičnega pa je za greh.
17Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
17Na potu do življenja je, kdor pazi na pouk, kdor pa zapušča svarjenje, zabrede v zmoto.
18Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
18Kdor skriva sovraštvo, ima ustne lažnive, in kdor raznaša obrekovanje, je bedak.
19У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
19Kjer je veliko besed, ni brez greha, kdor pa brzda ustne svoje, je razumen.
20Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
20Pravičnega jezik je kakor srebro izbrano, srce brezbožnih pa je malo prida.
21Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
21Ustnice pravičnega sitijo mnoge, neumni pa mrjo, ker jim nedostaje uma.
22Благослов Господњи обогаћава а без муке.
22Blagoslov GOSPODOV bogatí, trud pa ničesar ne pridene.
23Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
23Igrača bedaku je storiti sramotnost, razumnemu možu pa kaj pametnega.
24Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
24Česar se boji brezbožnik, se mu zgodi, česar pa želé pravični, dá jim Bog.
25Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
25Kadar pridere nevihta, ne obstane brezbožnik, pravičnik pa ima podstavo večno.
26Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
26Kakor ocet zobém in kakor dim očém, tako je lenuh njim, ki ga pošiljajo na delo.
27Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
27Strah GOSPODOV pridaje dni, brezbožnih leta pa se krajšajo.
28Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
28Čakanje pravičnih bode veselje, krivičnih pričakovanje pa izgine.
29Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
29Trdnjava popolnemu je pot GOSPODOV, poguba pa njim, ki delajo krivico.
30Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
30Pravični nikdar ne omahne, krivičniki pa ne bodo prebivali v deželi.
31Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
31Usta pravičnega dajo obilo modrosti iz sebe, jezik spačenosti pa bo iztrebljen.Ustne pravičnega poznajo, kaj je prijetno, a usta brezbožnikov polna so spačenosti.
32Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
32Ustne pravičnega poznajo, kaj je prijetno, a usta brezbožnikov polna so spačenosti.