Serbian: Cyrillic

Slovenian

Proverbs

19

1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
1Boljši ubožec, ki hodi v nedolžnosti svoji, nego spačeni v ustnah svojih, pa bedak.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
2Res ni dobro duši brez spoznanja, in kdor je nagel z nogami, greši.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
3Neumnost človekova prevrača pot njegovo in proti GOSPODU se srdi srce njegovo.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
4Bogastvo daje prijateljev mnogo, od siromaka pa se loči prijatelj njegov.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
5Kriva priča ne bode brez kazni, in kdor govori laži, ne bo ubežal.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
6Mnogi molijo obličje prvakovo in vsakdo je prijatelj možu radodarnemu.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
7Ubožca sovražijo vsi bratje njegovi; kolikanj bolj se ga ogibljejo prijatelji njegovi! Žene se za besedami, ki nič ne veljajo.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
8Kdor pridobiva razumnost, ljubi dušo svojo, in kdor pazi na umnost, bo dosegel dobro.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
9Kriva priča ne bode brez kazni, in kdor govori laži, bo poginil.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
10Bedaku ne pristoji lahko in dobro življenje, mnogo manj hlapcu, da gospoduje knezom.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
11Razum zadržuje človeku jezo, in v čast mu je izpregledati pregrešek.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
12Kakor rjovenje mladega leva je nevolja kraljeva, a kakor rosa na travo blagovoljnost njegova.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
13Preglavice vir je očetu svojemu sin bedak in neprestano kapanje žene prepiri.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
14Hiša in blago je dedina po očetih, od GOSPODA pa je žena pametna.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
15Lenoba potaplja v trdno spanje in nemarna duša bo stradala.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
16Kdor drži zapoved, ohrani dušo svojo, kdor pa ne pazi na pota svoja, pogine.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
17GOSPODU posoja, kdor milostno deli siromaku, in dobroto njegovo mu bo povrnil.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
18Strahuj sina svojega, dokler je upanje, pa ubiti ga, ti ne hodi na misel!
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
19Človek naglojezen ponese svojo kazen; kajti če posežeš vmes, še huje narediš.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
20Poslušaj svet in sprejmi pouk, da bodeš moder v prihodnosti.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
21Mnogo je namer v srcu človekovem, a sklep GOSPODOV sam bo ostal.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
22Radovoljnost človekova kaže dobrotljivost njegovo, in boljši je ubožec nego lažnivec.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
23Strah GOSPODOV ti je za življenje: v obilosti boš prebival in zlo te ne obišče.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
24Lenuh pač vtakne roko v skledo, a k ustom je ne mara prinesti.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
25Če udariš zasmehovalca, preprostega bo izmodrilo, in če posvariš pametnega, napredoval bo v znanju.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
26Kdor silo dela očetu in mater podi, je sin, ki pripravlja ostudo in sramoto.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
27Nehaj, sin moj, poslušati pouk, in zablodiš od besed znanja.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
28Priča malopridna zasmehuje sodbo, in usta brezbožnih slastno požirajo krivico.Zasmehovalcem so pripravljene sodbe in udarci hrbtom bedakov.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
29Zasmehovalcem so pripravljene sodbe in udarci hrbtom bedakov.