¹Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

¹Sin moj, če si postal porok bližnjemu svojemu, če si s podano roko obljubil za tujca:

²Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

²zadrgnil si se z besedami svojih ust, ujet si z besedami svojih ust.

³Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

³Stóri tisto skoraj, sin moj, in reši se, ker si prišel bližnjemu svojemu v roko; pojdi, spusti se na kolena in s prošnjami nadleguj bližnjega svojega!

⁴Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

⁴Ne dovoli spanja svojim očem, ne dremanja trepalnicam svojim;

⁵Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

⁵reši se kakor gazela iz roke lovčeve in kakor ptica iz ptičarjeve pesti.

⁶Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

⁶Pojdi k mravlji, o lenuh, oglej si pota njena in uči se modrosti:

⁷Нема вођу ни управитеља ни господара;

⁷nima vodnika, nadzornika ali zapovednika,

⁸И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

⁸vendar pripravlja poleti hrano svojo, ob žetvi znaša, kar bo uživala.

⁹Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

⁹Doklej boš polegal, lenuh? kdaj vstaneš iz spanja svojega?

¹⁰Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

¹⁰Malo boš pospančkal, malo podremal, malo sklenil roke in poležal:

¹¹У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

¹¹v tem ti pride uboštvo kakor uren popotnik in nuja nadte kakor oboroženec.

¹²Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

¹²Belijalov človek, krivičen mož je, kdor hodi s spačenimi usti,

¹³Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

¹³mežika z očmi, beseduje z nogami, pomiguje s prsti.

¹⁴Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

¹⁴Vsakršna spačenost tiči v srcu njegovem, zlo snuje sleherni čas, prepire napravlja.

¹⁵Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

¹⁵Zatorej pride nagloma nesreča njegova, v hipu se razbije in ne bo ozdravljenja.

¹⁶На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

¹⁶Šestero je reči, ki jih sovraži GOSPOD, in sedmero se jih studi duši njegovi:

¹⁷Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

¹⁷oči visoke, jezik lažnjiv in roke, prelivajoče nedolžno kri,

¹⁸Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

¹⁸srce, ki snuje hudobne naklepe, noge, urno tekoče v hudo,

¹⁹Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

¹⁹kriva priča, ki raznaša laži, in kdor prepire seje med brati.

²⁰Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

²⁰Hrani, sin moj, zapoved očeta svojega in ne zametuj nauka matere svoje;

²¹Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

²¹privezuj ju na srce svoje vedno, pripenjaj ju na grlo svoje!

²²Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

²²Kamor koli pojdeš, te bosta spremljala, ko boš ležal, bosta pazila nate, in ko se zbudiš, se pogovarjala s teboj.

²³Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

²³Kajti zapoved je svetilnica in nauk je luč; in poučna svarila so pot življenja,

²⁴Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

²⁴da te obvarujejo ženske hudobne, prilizovanja jezika tujke.

²⁵Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

²⁵Ne poželi si lepote njene v srcu in s trepalnicami svojimi naj te ne ujame.

²⁶Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

²⁶Kajti zaradi nečiste ženske se izgubi kruhek in prešeštnica lovi dušo dragoceno.

²⁷Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

²⁷Ali vzame kdo ogenj v nedrje svoje, in oblačila se mu ne osmode?

²⁸Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

²⁸Ali pa more kdo hoditi po žerjavici, da bi se mu noge ne obžgale?

²⁹Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

²⁹Tako, kdor se shaja z bližnjega svojega ženo, kdorkoli se je dotakne, ne ostane brez kazni.

³⁰Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

³⁰Ne zadene zaničevanje tatu, ako ukrade, da uteši poželenje svoje, ko je gladen;

³¹Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

³¹vendar zasačen mora povrniti sedemkrat, dati mora vse blago hiše svoje.

³²Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

³²A kdor prešeštvuje z ženo, norí; kdor se hoče pogubiti, naj to stori.

³³Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

³³Šiba in nečast ga zadeneta, in sramota njegova se ne izbriše.

³⁴Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

³⁴Ker ljubosumnost razvname srd moža, zato ne prizanese v dan maščevanja.Ne mara nobene odkupnine in ne sprejme, ponujaj še toliko darov.

³⁵Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

³⁵Ne mara nobene odkupnine in ne sprejme, ponujaj še toliko darov.