¹Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,

¹Sin moj, na modrost mojo pazi, proti umnosti moji nagni uho svoje,

²Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.

²da obdržiš premišljenost in ustne tvoje ohranijo spoznanje.

³Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;

³Zakaj med cede ustne tujke in glajša od olja so usta njena.

⁴Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.

⁴Ali njen konec je grenek kakor pelin, oster kakor dvorezen meč.

⁵Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.

⁵Noge njene gredo v smrt, v kraj mrtvih držé stopinje njene.

⁶Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.

⁶Še mar ji ni, da bi krenila na pot življenja; po krivih stezah hodi, a ne ve tega.

⁷Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.

⁷Sedaj torej, sinovi, poslušajte me in ne odstopajte od besed mojih ust.

⁸Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,

⁸Daleč od nje hodi svojo pot in ne bližaj se durim hiše njene,

⁹Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,

⁹da ne bi dal drugim dike svoje in let svojih grozovitniku;

¹⁰Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,

¹⁰da ne bi se sitili tujci s premoženjem tvojim in trudi tvoji ostali v hiši inostranca.

¹¹И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,

¹¹In ne bi zdihoval ob koncu svojem, ko se ti posuši meso in telo,

¹²И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!

¹²in govoril: „Kako sem sovražil pouk in svarjenje je zametalo srce moje!

¹³И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!

¹³Poslušal nisem glasú učiteljev svojih, ne ušesa svojega nagibal k njim, ki so me učili.

¹⁴Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.

¹⁴Skoraj da nisem obtičal v vsej nesreči sredi zbora in občine!“

¹⁵Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.

¹⁵Pij vodo iz lastnega vodnjaka in kar ti priteka iz tvojega studenca!

¹⁶Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.

¹⁶Ali naj se ven razlivajo viri tvoji, po ulicah tvoji potoki?

¹⁷Имај их сам за се, а не туђин с тобом.

¹⁷Imej jih sam zase, a ne za tujce s seboj vred.

¹⁸Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;

¹⁸Blagoslovljen bodi vrelec tvoj in veseli se žene mladosti svoje,

¹⁹Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.

¹⁹košute predrage, gazele drežestne –! prsi njene naj te mamijo vsak čas, vedno hodi zamaknjen v njeno ljubezen!

²⁰А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,

²⁰Ker zakaj bi taval, sin moj, s tujko in bi objemal prsi tuje ženske?

²¹Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?

²¹Kajti pred očmi GOSPODOVIMI so pota vsakega in on meri vse steze njegove.

²²Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;

²²Brezbožnika ujamejo krivice njegove in vrvi greha njegovega ga bodo držale.Umre, ker mu nedostaje pouka, in v obilosti nespameti svoje bo blodil.

²³Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

²³Umre, ker mu nedostaje pouka, in v obilosti nespameti svoje bo blodil.