¹Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

¹Aleluja! Hvalite GOSPODA, ker je dober, ker traja vekomaj milost njegova.

²Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?

²Kdo bi dopovedal mogočna dela GOSPODOVA, oznanil vso hvalo njegovo?

³Благо онима који држе истину и творе право свагда!

³O blagor jim, ki se oklepajo pravice, ki delajo pravičnost vsak čas!

⁴Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,

⁴Spomni se me, GOSPOD, po blagovoljnosti, ki jo izkazuješ svojemu ljudstvu, obišči me z rešilno pomočjo svojo,

⁵Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.

⁵da uživam izvoljenih tvojih srečo, da se veselim radosti naroda tvojega, da se ponašam z dedino tvojo vred.

⁶Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

⁶Grešili smo kakor očetje naši, krivično smo delali, brezbožno ravnali.

⁷Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.

⁷Očetje naši v Egiptu niso uvaževali čudovitih del tvojih, spominjali se niso milosti tvojih množine, temuč bili so uporni pri morju, pri morju Rdečem.

⁸Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.

⁸Vendar jih je rešil zavoljo imena svojega, da bi pokazal svojo moč.

⁹Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

⁹Zapretil je Rdečemu morju, in posušilo se je, in peljal jih je skozi valove kakor po planjavi.

¹⁰И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

¹⁰Tako jih je otel sovražilcu iz roke, odrešil jih je iz roke neprijateljeve.

¹¹Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

¹¹Vode pa so pokrile njih zatiralce, eden izmed njih ni ostal.

¹²Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.

¹²Tedaj so verjeli besedam njegovim, peli hvalo njegovo.

¹³Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.

¹³Pa hitro so pozabili del njegovih, čakali niso sveta njegovega,

¹⁴Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.

¹⁴ampak vdali so se poželjivosti v puščavi, izkušali Boga mogočnega v samoti.

¹⁵Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

¹⁵In dal jim je, česar so želeli, a poslal jim je suhoto v njih duše.

¹⁶Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.

¹⁶Ko so bili nevoščljivi Mojzesu v taborišču in Aronu, svetniku GOSPODOVEMU,

¹⁷Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.

¹⁷se je odprla zemlja in požrla Datana, in zagrnila je druhal Abiramovo.

¹⁸И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

¹⁸In ogenj se je vnel v njih druhali, in plamen je požgal krivičnike.

¹⁹Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

¹⁹Naredili so tele pri Horebu in so se klanjali uliti podobi,

²⁰Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

²⁰in so zamenili čast svojo s podobo vola, ki muli travo.

²¹Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,

²¹Pozabili so Boga mogočnega, rešitelja svojega, ki je bil storil velike reči v Egiptu,

²²Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

²²čudovita dela v deželi Hamovi, strašna pri Rdečem morju.

²³И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.

²³Zato je rekel, da jih pogubi; ko bi ne bil Mojzes, izvoljenec njegov, stopil v oni prepad pred njim, da je odvrnil jezo njegovo, da jih ni pogubil.

²⁴После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.

²⁴Zaničevali so tudi zaželjeno deželo, ne verujoč besedi njegovi.

²⁵Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.

²⁵Godrnjali so v šatorih svojih in niso poslušali glasu GOSPODOVEGA.

²⁶И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

²⁶Tu je dvignil roko svojo proti njim ter prisegel, da morajo popadati v puščavi,

²⁷Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.

²⁷in da raznese njih seme med narode in jih razkropi po deželah.

²⁸И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

²⁸Združili so se tudi z malikom Baal-peorjem in jedli daritve mrtvim.

²⁹И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.

²⁹Tako so dražili Boga s počenjanjem svojim, da je prihrul nadnje pomor.

³⁰И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

³⁰Tu se je vzdignil Pinehas in storil sodbo, in pomor je bil ustavljen;

³¹И то му се прими у правду, од колена до колена довека.

³¹to se mu je štelo za pravičnost, od roda do roda vekomaj.

³²И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

³²Enako so razdražili Boga pri Vodi prepira, da se je slabo godilo Mojzesu zavoljo njih:

³³Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.

³³kajti upirali so se duhu njegovemu, in govoril je nepremišljeno z ustnami svojimi.

³⁴Не истребише народе, за које им је Господ рекао;

³⁴Pokončali niso onih ljudstev, za katera jim je bil zapoveddal GOSPOD,

³⁵Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.

³⁵ampak pomešali so se s poganskimi narodi in naučili se njih del;

³⁶Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.

³⁶in so služili njih malikom, in ti so jim bili v spotiko.

³⁷Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

³⁷In darovali so sinove svoje in hčere svoje hudim duhovom.

³⁸Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.

³⁸In prelivali so nedolžno kri, kri sinov in hčer svojih, ki so jih darovali malikom kanaanskim, da je bila dežela oskrunjena ž njih moritvami.

³⁹Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

³⁹In onečistili so se s svojimi deli, prešeštvovali so z dejanji svojimi.

⁴⁰И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.

⁴⁰Zato se je razsrdil GOSPOD nad ljudstvom svojim in pristudila se mu je dedina njegova.

⁴¹И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

⁴¹In dal jih je v roko poganom, da bi jim gospodovali njih črtilci.

⁴²Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

⁴²In stiskali so jih njih sovražniki, in bili so potlačeni pod njih roko.

⁴³Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

⁴³Mnogokrat jih je rešil, in vendar so bili uporni v naklepih svojih, in bili so ponižani zavoljo krivice svoje.

⁴⁴Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

⁴⁴Vendar se je oziral na njih stisko, ko je slišal njih vpitje.

⁴⁵И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;

⁴⁵In spominjal se je zanje zaveze svoje in kesal se je po obilosti milosti svojih.

⁴⁶И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

⁴⁶In dal jim je doseči usmiljenje pred vsemi, kateri so jih imeli v sužnosti.

⁴⁷Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!

⁴⁷Reši nas, GOSPOD, Bog naš, in zberi nas izmed tistih poganov, da slavimo sveto ime tvoje in se hvalimo v hvali tvoji. —Slava GOSPODU, Bogu Izraelovemu, od veka do veka! In vse ljudstvo naj reče: Amen! Aleluja! Knjiga peta.

⁴⁸Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!

⁴⁸Slava GOSPODU, Bogu Izraelovemu, od veka do veka! In vse ljudstvo naj reče: Amen! Aleluja! Knjiga peta.