1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
1Hvalite GOSPODA, ker je dobrotljiv, ker vekomaj traja milost njegova!
2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
2Tako naj govoré rešenci GOSPODOVI, ki jih je rešil iz rok tlačitelja
3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
3in ki jih je zbral iz dežel, od vzhoda in od zahoda, od severa in od morja.
4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
4Tavali so po puščavi, po potih samotnih, mesta za prebivališče niso našli;
5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
5lačni so bili in žejni, njih duša je hirala v njih.
6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
6Tedaj so klicali h GOSPODU v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske,
7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
7in vodil jih je po pravem potu, da bi dospeli v mesto za prebivališče.
8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
8Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških:
9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
9da on siti dušo potrebno in dušo gladno napolnjuje z dobrim.
10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
10Kateri so sedeli v temoti in v smrtni senci, v bridkosti sponah in v železju,
11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
11ker so se upirali besedam Boga mogočnega in so zavrgli sklep Najvišjega;
12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
12zato je ponižal njih srce z nadlogo, padli so, in ni ga bilo, ki bi jim bil pomagal.
13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
13Tedaj so klicali h GOSPODU v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske;
14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
14izpeljal jih je iz temin in smrtne sence in raztrgal je njih vezi.
15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
15Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških,
16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
16da je strl vrata bronasta in zdrobil zapahe železne.
17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
17Nespametni zavoljo pota pregrehe, zavoljo krivic svojih so prišli v trpljenje.
18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
18Vsaka hrana se je studila njih duši, smrtnim vratom so se približali.
19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
19Tedaj so klicali GOSPODA v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske;
20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
20poslal je besedo svojo in jih ozdravil, in jih je otel pogina.
21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
21Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških
22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
22in naj darujejo hvalne daritve ter oznanjajo z radostnim petjem dela njegova!
23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
23Kateri so šli na morje v ladjah, za opravilom svojim po velikih vodah,
24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
24oni so videli dela GOSPODOVA in čuda njegova v globočini:
25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
25Ukaže namreč in napravi vihar, ki visoko žene valove njegove,
26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
26da se zdaj vzpenjajo do neba, zdaj zopet padajo v globočino, duša jim koprni v nadlogi;
27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
27vrtijo se in opotekajo kakor pijani, in vsa njih spretnost je izginila.
28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
28Tedaj so klicali h GOSPODU v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske;
29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
29premenil je vihar v tišino, in utihnili so jim valovi.
30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
30Tedaj se razveselé, da so se pomirili valovi, in tako jih je peljal v pristanišče zaželjeno.
31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
31Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških;
32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
32in naj ga poveličujejo v zboru ljudstva ter v seji starejšin naj ga hvalijo!
33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
33Reke izpreminja v puščavo in studence vodá v žejna tla,
34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
34zemljo rodovitno v solnato puščo zavoljo hudobnosti prebivalcev njenih.
35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
35Puščavo izpreminja v jezero in suhotna tla v studence vodá.
36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
36In tja naseli lačne, da zidajo mesto za prebivanje
37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
37in da posejejo njive in zasadé vinograde in pridelajo vsakoleten sad.
38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
38Blagoslavlja jih tako, da se množijo silno, in njih živine ne zmanjšuje.
39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
39Zmanjšani so pač bili in ponižani vsled zatiranja, nesreče in bridkosti.
40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
40On, ki izliva zaničevanje nad kneze in dela, da tavajo po praznoti, ki je brez potov,
41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
41na višavo je postavil siromaka iz bede in mu razmnožil rodovine kakor črede.
42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
42Vidijo to pravični in se veselé, vsa malopridnost pa zapre usta svoja.Kdorkoli je moder, naj pazi na to, in uvažujejo naj milosti GOSPODOVE!
43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
43Kdorkoli je moder, naj pazi na to, in uvažujejo naj milosti GOSPODOVE!