1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
1Ob rekah babilonskih, tam smo sedevali in jokali, spominjajoč se Siona.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
2Na vrbe sredi one dežele smo obesili strune svoje.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."
3Kajti ondi so zahtevali od nas besede pesmi tisti, ki so nas odpeljali v sužnost, in naši mučitelji so hoteli veselost: Pojte nam katero pesmi sionskih!
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
4Kako naj bi peli pesem GOSPODOVO v tujcev deželi?
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
5Če pozabim tebe, Jeruzalem, pozabi naj mi desnica zmožnosti svoje!
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
6Jezik naj se mi prijemlje nébesa, ako se ne spominjam tebe, ako ne stavim Jeruzalema nad največje veselje svoje!
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
7Spomni se, GOSPOD, zoper Edomce dneva jeruzalemskega, ki so rekli: Razvalite, razvalite, dokler bode kaj podzidja v njem!
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
8O hči babilonska, boš pokončana; blagor mu, kdor ti povrne tisto, kar si nam storila!Blagor mu, kdor zgrabi in razbije otroke tvoje ob skalo.
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
9Blagor mu, kdor zgrabi in razbije otroke tvoje ob skalo.