1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
1{Načelniku godbe. Psalm Davidov.} GOSPOD, preiskal si me in me poznaš!
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
2Ti poznaš sedenje moje in vstajanje moje, mišljenje moje umeš oddaleč.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
3Hojo mojo in ležo mojo zasleduješ in znana so ti vsa pota moja.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
4Ko ni še beseda na jeziku mojem, glej, GOSPOD, jo poznaš docela.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
5Zadaj in spredaj me obdajaš in name pokladaš roko svojo.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
6Taka vednost je prečudovita zame, visoka je, ne morem je doseči.
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
7Kam naj grem pred duhom tvojim, ali kam naj bežim pred tvojim obličjem?
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
8Ko bi stopil na nebesa, tam si ti, ali bi ležišče si izbral v kraju mrtvih, tudi ondi si.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
9Ko bi si vzel zarje peruti in odletel prebivat ob najzadnjem kraju morja,
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
10tudi tja bi me spremljala roka tvoja in zgrabila bi me desnica tvoja.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
11Ko bi pa rekel: Teme me bodo vsaj pokrile in svetloba okoli mene postane naj noč –
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
12tudi teme ti ne morejo ničesar omračiti, noč ti je svetla kakor dan, temina ti je kakor noč.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
13Zakaj ti si imel v lasti ledice moje, stkal si me v telesu matere moje.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
14Hvalim te, da sem storjen na strašen, čudovit način; čudovita so dela tvoja, predobro to pozna duša moja.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
15Ni ti bilo skrito okostje moje, ko sem bil ustvarjen na skrivnem, umetno narejen, kakor v zemlje globočinah.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
16Zarodek moj so videle tvoje oči, in v knjigo tvojo je bilo vpisano vse to; dnevi so mi bili določeni, ko še eden njih ni bil napočil.
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
17Zatorej kako so mi dražestne misli tvoje, o Bog mogočni, kako ogromna so njih števila!
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
18Hotel bi jih našteti, a več jih je od peska; kadar se zdramim, sem z mislimi še pri tebi.
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
19O da bi pokončal, o Bog, brezbožnika! In vi, možje krvoločni: Poberite se izpred mene!
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
20Kajti zoper tebe govoré pregrešno, tvoje ime rabijo za laž tvoji sovražniki.
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
21Ali naj bi ne sovražil, o GOSPOD, sovražilcev tvojih, ali naj mi ne mrzé, ki se vzpenjajo zoper tebe?
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
22S skrajnim sovraštvom jih sovražim, za neprijatelje so meni.
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
23Preiskuj me, Bog mogočni, in spoznaj srce moje, izkusi me in spoznaj misli moje,in glej, hodim li po potu, ki pelje v trpljenje, in vodi me po večnem potu.
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
24in glej, hodim li po potu, ki pelje v trpljenje, in vodi me po večnem potu.