1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
1Hvalite GOSPODA! Zakaj dobro je pevati psalme Bogu našemu, ker prijetno je to, in spodobno je hvaljenje.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
2Stavitelj Jeruzalema je GOSPOD, on zbira razkropljence Izraelove.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
3On ozdravlja potrte v srcu in obvezuje njih rane;
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
4prešteva zvezd število, kliče jih, kolikor jih je, po imenih.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
5Velik je Gospod naš in mnoga moč njegova, modrost njegova je brezmerna.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
6Krotke podpira GOSPOD, brezbožnike pa potiska prav do tal.
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
7Pojte hvalne pesmi GOSPODU, s strunami prepevajte psalme Bogu našemu!
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
8Ki zagrinja z gostimi oblaki nebo, ki pripravlja dež zemlji, ki daje, da seno rojevajo gore.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
9Živini daje njen živež in mladim krokarjem, ki čivkajo.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
10Moči konjeve se ne veseli, stegna vojščakova mu niso po volji.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
11Po volji so GOSPODU tisti, ki se ga bojé, ki imajo nado v milosti njegovi.
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
12S hvalo slávi, Jeruzalem, GOSPODA, hvali Boga svojega, o Sion!
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
13Zakaj utrdil je zapahe tvojih vrat, sinove tvoje je blagoslovil sredi tebe.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
14On, ki daje mir pokrajinam tvojim, z mezgo pšenice te siti;
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
15ki pošilja povelje svoje na zemljo, urno teče beseda njegova;
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
16ki daje sneg kakor volno, slano razsiplje kakor pepel,
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
17led svoj meče doli kakor kosčke, mraz njegov kdo prebije?
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
18Besedo svojo pošlje, in vse raztaja; kakor hitro pihne veter njegov, že tekó vode.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
19Besedo svojo je naznanil Jakobu, postave svoje in pravice Izraelu.Ni storil tako nobenemu narodu, zato sodb njegovih niso spoznali. Aleluja!
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
20Ni storil tako nobenemu narodu, zato sodb njegovih niso spoznali. Aleluja!