1Љубићу Те, Господе, крепости моја,
1{Načelniku godbe. Psalm Davida, hlapca GOSPODOVEGA, ki je govoril GOSPODU te pesmi besede v dan, ko ga je bil rešil GOSPOD iz pesti vseh sovražnikov njegovih in iz roke Savlove; in rekel je:} Srčno te ljubim, o GOSPOD, moja moč.
2Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
2GOSPOD je skala moja in visoki grad moj in rešitelj moj, Bog mogočni moj, zavetje moje, kamor pribegam, ščit moj in rešenja mojega rog, visoka trdnjava moja.
3Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
3GOSPODA kličem, ki je hvale vreden, in tako se rešujem sovražnikov svojih.
4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
4Objele so me smrti vezi in hudourniki pogube so me prestrašili;
5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.
5pekla [Hebr. šeol.] vezi so me obdale, smrtne zanke so me zajele.
6У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
6V stiski svoji sem klical GOSPODA in k Bogu svojemu sem vpil; iz svetišča svojega je začul moj glas in vpitje moje pred njim je prišlo do ušes njegovih.
7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
7Tu se je zgenila in stresla zemlja, tudi podstave gorá so se zmajale, gibale so se, ker se je srdil.
8Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
8Dim se je valil iz nosnic njegovih in ogenj požrešen iz ust njegovih, žerjavica goreča je prhala od njega.
9Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
9Nagnil je nebo ter stopil doli, in oblačna temota mu je bila pod nogami.
10Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
10In sedeč na kerubu, je letel in plaval na vetra perutih.
11Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
11Temo si je napravil za ogrinjalo, za šator svoj okoli sebe, mrak vodá in roje oblakov.
12Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
12Iz svita pred njim je švigala skozi oblake njegove toča in žerjavica ognjena.
13Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
13Na nebesih je grmel GOSPOD in Najvišji je dal slišati svoj glas – toča in žerjavica ognjena.
14Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
14In izstrelil je pšice svoje in sovražnike razkropil, metal je strelo za strelo, in jih je izbegal.
15И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
15In prikazale so se struge vodá, in odgrnile so se podstave vesoljne zemlje od svarjenja tvojega, GOSPOD, od sape jeze tvoje.
16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
16Iz višine je posegel in me prijel, potegnil me je iz mnogih vodá.
17Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
17Rešil me je neprijatelja mojega močnega in sovražilcev mojih, krepkejših od mene.
18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
18Naskočili so me v dan nesreče moje, a GOSPOD mi je bil podpora,
19Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
19in me je izpeljal na plano, rešil me je, ker me je ljubil.
20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
20Podelil mi je GOSPOD po pravičnosti moji, po čistosti mojih rok mi je povrnil;
21Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
21kajti držal sem se potov GOSPODOVIH ter se nisem zlobno odvrnil od Boga svojega.
22Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
22Zakaj vse sodbe njegove so pred mojimi očmi, in postav njegovih ne zavračam od sebe.
23Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
23In bil sem mu popolnoma vdan ter sem se pazil, da ne ravnam krivično.
24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
24Zato mi je povrnil GOSPOD po pravičnosti moji, po čistosti mojih rok pred njegovimi očmi.
25Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
25Dobrotljivemu se izkazuješ dobrotljivega, popolnoma vdanemu se izkazuješ popolnega;
26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
26čistemu se kažeš čistega, ali popačenemu nasprotuješ.
27Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
27Zakaj ti otimlješ ljudstvo ubogo, prevzetne oči pa ponižuješ.
28Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
28Da, svetilo moje razsvetljuješ; GOSPOD, moj Bog, razjasnjuje moje tmine.
29С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
29S teboj namreč prodiram skozi krdelo in z Bogom svojim preskakujem zid.
30Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
30Tega Boga mogočnega pot je brezmadežna, govor GOSPODOV ves čist; ščit je vsem, ki pribegajo k njemu.
31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
31Ker kdo je Bog razen GOSPODA? in kdo skala razen našega Boga?
32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
32Ta Bog mogočni, ki me opasuje z močjo in brezmadežno dela mojo pot.
33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
33Dela, da so moje noge kakor jelenje, in me stavi na višino mojo.
34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
34Vadi za boj roke moje, da napnem z ramo svojo lok bronasti.
35Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
35Dal si mi tudi zveličanja svojega ščit, in desnica tvoja me je podpirala in ljubeznivost tvoja me je poveličala.
36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
36Razširil si prostor korakom mojim pod mano, in členki mojih nog niso omahovali.
37Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
37Zasledoval sem sovražnike svoje in jih dohitel, in nisem se vrnil, dokler jih nisem izničil.
38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
38Zdrobil sem jih tako, da ne morejo več vstati, padli so mi pod noge.
39Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
39Ker ti si me opasal z močjo za vojsko, upognil si podme nje, ki so se vzpenjali zoper mene.
40Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
40In zapodil si v beg nasprotnike moje, sovražilce moje, da jih ugonobim.
41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
41Vpili so, a ni ga bilo, ki bi jih rešil, h GOSPODU so vpili, a ni jim odgovoril.
42Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
42Tu sem jih strl, da so kakor prah pred vetrom, kakor blato na ulicah sem jih poteptal.
43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
43Otel si me iz prepirov ljudstva in postavil narodom za glavo; ljudstvo, ki ga nisem poznal, mi je služilo.
44По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
44Le slišali so o meni, in so se mi pokorili, tujci so se mi vdajali z laskanjem.
45Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
45Tujci so v strahu koprneli in pritrepetavali iz gradov svojih.
46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
46Živ je GOSPOD; in slavljena bodi skala moja in naj se povišuje Bog rešenja mojega;
47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
47Bog ta mogočni, ki mi daje maščevanje in spravlja ljudstva podme;
48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
48ki me rešuje sovražnikov mojih; da, ti si me povzdignil nadnje, ki vstajajo zoper mene, možu silovitemu si me iztrgal.
49Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
49Zatorej te bom hvalil med narodi, GOSPOD, in psalme prepeval tvojemu imenu.On daje rešenje, veliko in obilo, kralju svojemu in izkazuje milost maziljencu svojemu, Davidu in semenu njegovemu na veke.
50Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
50On daje rešenje, veliko in obilo, kralju svojemu in izkazuje milost maziljencu svojemu, Davidu in semenu njegovemu na veke.