¹Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

¹{Molitev Davidova.} Čuj, o GOSPOD, pravičnost, poslušaj stokanje moje, uho nagni k molitvi moji, ki je brez ustnic zvijačnih.

²Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

²Od tvojega obličja naj pride sodba moja, ker oči tvoje gledajo, kar je pravo.

³Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

³Preiskal si srce moje, pregledal me po noči, z ognjem si me preizkusil, in nisi našel ničesar; kar mislim, ne prestopi mojih ust.

⁴Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

⁴Gledé na dejanja ljudi, po besedi ustnic tvojih sem se čuval potov siloviteža.

⁵Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

⁵Vzdržal sem korake svoje na stezah tvojih, niso se spoteknile noge moje.

⁶Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

⁶Jaz kličem k tebi, ker me čuješ, Bog mogočni; nagni k meni uho svoje in poslušaj govor moj.

⁷Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

⁷Čudovito pokaži milost svojo, rešitelj tistih, ki pribegajo izpred sovražnih upornikov na desnico tvojo.

⁸Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

⁸Hrani me kakor zenico v očesu, v senci peruti svojih me skrivaj

⁹Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

⁹pred brezbožniki, ki me napadajo, pred sovražniki duše moje, ki me oblegajo.

¹⁰Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

¹⁰Brezčutno srce svoje so zaprli, z usti svojimi govoré ošabno.

¹¹Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

¹¹Pri vsakem koraku me že obstopajo, z očmi svojimi pazijo, da me pahnejo na tla.

¹²Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

¹²Podoben je sovražnik moj levu, ki želi raztrgati, mlademu levu, ki čepi v skrivališču.

¹³Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

¹³Vstani, GOSPOD, stopi mu nasproti, zvrni ga na tla, reši dušo mojo brezbožnika z mečem svojim.

¹⁴Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

¹⁴Oprosti me ljudi z roko svojo, GOSPOD, ljudi tega sveta, katerih delež je v tem življenju, katerim polniš trebuh z zakladom svojim; sinov imajo dosita in preobilje svoje zapuščajo otrokom svojim.Jaz pa bom v pravičnosti gledal obličje tvoje, sitil se bom, ko se zbudim, s podobo tvojo.

¹⁵А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.

¹⁵Jaz pa bom v pravičnosti gledal obličje tvoje, sitil se bom, ko se zbudim, s podobo tvojo.