¹Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

¹Zakaj hrumé narodi in ljudstva si izmišljajo prazne reči?

²Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

²Vzdigujejo se kralji zemlje in knezi se skupaj posvetujejo zoper GOSPODA in zoper Maziljenca njegovega,

³"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

³govoreč: Raztrgajmo njih vezi in s sebe vrzimo njih spone!

⁴Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

⁴On, ki stoluje v nebesih, se smeje, zasmehuje jih Gospod.

⁵Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

⁵Tedaj jih ogovori v jezi svoji in v srdu svojem jih prestraši:

⁶"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

⁶Jaz pa sem vendar postavil kralja svojega na Sionu, na gori svetosti svoje.

⁷Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

⁷Oznanim naj vam sklep: GOSPOD mi je rekel: Sin moj si ti, jaz sem te danes rodil.

⁸Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

⁸Prosi me, in narode ti dam v dediščino in kraje zemlje v posest tvojo.

⁹Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

⁹Zdrobiš jih s palico železno, kakor prsteno posodo jih razbiješ.

¹⁰Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

¹⁰Zdaj torej, o kralji, bodite pametni, dajte se poučiti, o zemlje sodniki!

¹¹Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

¹¹V svetem strahu služite GOSPODU in radujte se s trepetom.Poljubite Sina, da se ne razsrdi in ne poginete na potu, ker skoraj se razvname jeza njegova. Blagor vsem, ki imajo v njem zavetje svoje!

¹²Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

¹²Poljubite Sina, da se ne razsrdi in ne poginete na potu, ker skoraj se razvname jeza njegova. Blagor vsem, ki imajo v njem zavetje svoje!