¹Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

¹{Psalm Asafov.} Bog mogočni, Bog, GOSPOD je govoril in poklical zemljo od vzhoda solnčnega do zahoda.

²Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

²S Siona, najvišje lepote, se je zasvetil Bog.

³Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

³Pride Bog naš in nikar ne bo molčal; ogenj požirajoč gre pred njim in okrog njega silen vihar.

⁴Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

⁴Nebesom kliče odzgoraj in zemlji, da sodi ljudstvo svoje:

⁵"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

⁵„Zberite mi svetnike moje, ki so storili zavezo z menoj pri daritvi!“

⁶(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

⁶In nebesa oznanjajo pravičnost njegovo, kajti Bog je sodnik. (Sela.)

⁷Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

⁷Čuj, ljudstvo moje, in govoril bom, o Izrael, in zoper tebe bom pričal! Bog, tvoj Bog sem jaz.

⁸Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

⁸Nočem te grajati zavoljo daritev tvojih, saj žgalne daritve tvoje so vedno pred menoj.

⁹Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

⁹Ni mi treba jemati iz tvoje hiše junca, ne kozličev iz tvojih ograj.

¹⁰Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

¹⁰Ker moja je vsaka zver v gozdih, živali na tisočerih gorah.

¹¹Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

¹¹Vso perutnino gorsko poznam, in kar se poja po polju, je v moji oblasti.

¹²Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

¹²Ko bi bil gladen, ne rekel bi tebi, ker moja je zemlja vesoljna in vse, kar je na njej.

¹³Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

¹³Ali mar jem meso volovsko, ali pijem kozlov kri?

¹⁴Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

¹⁴Hvalne daritve prinašaj Bogu in Najvišjemu opravljaj obljube svoje.

¹⁵Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

¹⁵In kliči me v dan stiske, rešil te bom, in ti me boš častil.

¹⁶А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

¹⁶Toda krivičniku pravi Bog: Kaj da naštevaš zapovedi moje in jemlješ zavezo mojo v usta svoja?

¹⁷А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

¹⁷Saj ti sovražiš svarjenje in besede moje si vrgel vzad zase.

¹⁸Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

¹⁸Kadar vidiš tatú, se ž njim hitro sprijazniš in s prešeštniki se družiš.

¹⁹Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

¹⁹Usta svoja rabiš za hudo in z jezikom svojim spletaš zvijačo.

²⁰Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

²⁰Sedé obrekuješ svojega brata, matere svoje sina spravljaš v sramoto.

²¹Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

²¹To si delal, in ker sem molčal, si menil, da sem prav tebi enak. A karal te bom in vse ti postavil pred oči.

²²Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

²²Pazite vendar na to vi, ki zabite Boga, da ne zgrabim, in ga ne bode, ki bi rešil.Kdor daruje hvalo, me prav časti, in kdor uravnava pot svojo, mu pokažem zveličanje Božje.

²³Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.

²³Kdor daruje hvalo, me prav časti, in kdor uravnava pot svojo, mu pokažem zveličanje Božje.