¹Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.

¹{Načelniku godbe, kakor ‚Nema golobica v oddaljenih krajih‘. Davidova zlata pesem, ko so ga prijeli Filistejci v Gatu.} Milosten mi bodi, o Bog, ker rohneč me preganja človek, ves dan se z menoj bojuje in me stiska.

²Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

²Rohne zalezovalci moji ves dan, ker mnogo jih je, ki se zoper mene vojskujejo ošabno.

³Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.

³Ob dnevu, ko me strah obhaja, stavim svoje upanje vate.

⁴Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?

⁴V Bogu bom hvalil besedo njegovo; v Boga upam, ne bom se bal: Kaj mi more storiti meso?

⁵Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.

⁵Ves dan prevračajo moje besede, zoper mene merijo vse njih misli v hudo.

⁶Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.

⁶Zbirajo se in skrivajo se v prežo, pazijo mi na stopinje, ker mi strežejo po življenju.

⁷Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.

⁷Se li bodo rešili ob taki hudobnosti? V jezi pahni ljudstva, o Bog!

⁸У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.

⁸Ti imaš seštete ure tavanja mojega. Deni v lagvico svojo vsako solzo mojo, ali bi jih ne imel v zaznamku svojem?

⁹Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.

⁹Potem se umaknejo sovražniki moji v dan, ko bom klical; to vem, da mi je Bog na strani.

¹⁰Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.

¹⁰V Bogu bom hvalil besedo, v GOSPODU hvalil besedo.

¹¹У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?

¹¹V Boga upam, ne bom se bal: Kaj mi more storiti človek?

¹²Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;

¹²Dolžan sem ti, o Bog, obljube; hvalne daritve ti bom opravljal.Ker ti si otel dušo mojo smrti, tudi noge moje padca, da neprestano hodim pred Bogom v življenja luči.

¹³Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

¹³Ker ti si otel dušo mojo smrti, tudi noge moje padca, da neprestano hodim pred Bogom v življenja luči.