1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
1{Načelniku godbe; na strune. Pouk Davidov.} Sliši, o Bog, molitev mojo in prošnji moji se ne skrivaj!
2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
2Ozri se v me in mi odgovori; blodim v žalovanju svojem in ječati mi je
3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
3zavoljo glasú sovražnikovega, zavoljo stiskanja krivičnika. Ker name zvračajo krivico in v jezi me preganjajo.
4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
4Srce se mi krči v životu, in smrtni strahovi so me obšli.
5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
5Strah in trepet me napadata, in groza me je prevladala.
6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
6In sem rekel: O, da bi imel peruti kakor golob, zletel bi, kjer bi mogel počivati.
7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
7Glej, kar najdalje bi pobegnil, prebival bi v puščavi. (Sela.)
8Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
8Hitel bi, da si najdem zavetja pred besnečim vetrom, pred viharjem.
9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
9Pogúbi, Gospod, razdeli njih jezik; ker silovitost in prepir vidim v mestu.
10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
10Po dnevi in po noči prežeč pohajajo po zidovju njegovem, krivica in hudobnost pa sta sredi njega.
11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
11Škodoželjnost je sredi njega, in z ulic njegovih se ne umakneta zatira in zvijača.
12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
12Kajti ne nasprotnik me sramoti, to bi prenašal; ne sovražilec moj se vzpenja proti meni, njemu bi se skril, –
13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
13temuč ti, človek, meni enak, prijatelj moj in zaupnik moj,
14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
14ki sva skupaj sladko se družila, v hišo Božjo hodila z veselo množico.
15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
15Smrt naj jih preseneti! živi naj se pogreznejo v kraj mrtvih, ker hudobnost je v njih prebivališču, sredi med njimi.
16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
16Jaz pa bom klical Boga, in GOSPOD me bo rešil.
17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
17Zvečer in zjutraj in opoldne bom tožil in stokal, dokler ne usliši mojega glasu.
18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
18Otel je in v mir postavil dušo mojo iz boja zoper mene; kajti z mnogimi krdeli so se vojskovali proti meni.
19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
19Slišal bo Bog mogočni in jim odgovoril, saj on sedi na prestolu od vekomaj (Sela.), njim, v katerih ni premembe misli in se ne boje Boga.
20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
20Nezvestnik je iztegnil roko svojo zoper nje, ki so živeli v miru ž njim; zavezo svojo je oskrunil.
21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
21Gladke so, maslene besede njegove, a vojska tiči v njegovem srcu; mehkejši od olja so govori njegovi, in vendar so goli meči.
22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
22Vrzi na GOSPODA breme svoje, in on te bo podpiral; nikdar ne pripusti, da omahne pravičnik.In ti, o Bog, jih pahneš v jamo pogube; ljudje krvoločni in zvijačni ne dožive dni svojih polovice. Jaz pa bom v tebe upal.
23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
23In ti, o Bog, jih pahneš v jamo pogube; ljudje krvoločni in zvijačni ne dožive dni svojih polovice. Jaz pa bom v tebe upal.