1Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?
1{Načelniku godbe; kakor ‚Ne pogubi!‘ Davidova zlata pesem.} Ali res v molčanju govorite pravičnost? po pravici li sodite, sinovi človeški?
2Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.
2Ne, v srcu počenjate hudodelstvo, v deželi tehtate rok svojih silovitost.
3Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
3Spačeni so brezbožniki od rojstva, tavajo od materinega telesa, laž govoreč.
4У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,
4Strup imajo podoben kačjemu strupu, so kakor gluh gad, ki si maši uho,
5Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.
5ki ne posluša glasu rotilcev, ne čarodeja, ki je vešč zagovoru.
6Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!
6O Bog, zdróbi jim zobe v njih ustih, mladih levov kočnike izderi, GOSPOD!
7Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.
7Stopé se naj kakor voda, ki se razteče; ko nastavi sovražnik pšice svoje, naj bodo, kakor bi jih bil kdo okrnil.
8Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.
8Bodo naj kakor polž, ki se topi in gine, kakor žene splav, ki ni videl solnca.
9Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.
9Še preden občutijo vaši lonci ogenj od trnja, odpravi Bog z vihrom surovo meso in žar.
10Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
10Radoval se bo pravični, ko bo videl maščevanje, noge svoje bo umival v krvi brezbožnikovi.In ljudje poreko: Zares, je plačilo za pravičnega, zares, je Bog, ki sodi na zemlji.
11И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!
11In ljudje poreko: Zares, je plačilo za pravičnega, zares, je Bog, ki sodi na zemlji.