1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
1{Načelniku godbe; kakor ‚Ne pogubi!‘ Davidova zlata pesem, ko je poslal Savel može, in so stražili hišo njegovo, da bi ga umorili.} Otmi me sovražnikov mojih, moj Bog, na varno me postavi nad njimi, ki se vzpenjajo zoper mene.
2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
2Otmi me njih, ki delajo krivico, in ljudi krvoločnih me reši.
3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
3Zakaj, glej, na dušo mojo preže, zbirajo se zoper mene krepki, ne zavoljo prestopka, ne zavoljo greha mojega, GOSPOD!
4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
4Brez krivde moje se stekajo in pripravljajo; vstani, pridi mi naproti in poglej!
5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
5Ti torej, GOSPOD Bog nad vojskami, Bog Izraelov, zbúdi se, da obiščeš vse poganske narode, naj se ti ne smili ne eden hudodelcev verolomnih. (Sela.)
6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
6Vračajo se zvečer, renče kakor psi in okrog tekajo po mestu.
7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
7Glej, iz ust jim vre hudo, meči so v njih ustnah, kajti: Kdo sliši? pravijo.
8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
8Ti pa, GOSPOD, se jim boš smejal, zasmehoval boš vse tiste narode.
9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
9Moč moja, nate bom pazil, ker Bog je moj grad visoki.
10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
10Bog moj mi pride naproti z milostjo svojo, Bog mi dá, da bom z veseljem gledal sovražnike svoje.
11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
11Ne pobij jih, da ne pozabi ljudstvo moje, s svojo močjo jih izženi, da naj blodijo, in pahni jih, o Gospod, ščit naš!
12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
12Greh njih ust je njih ustnic beseda; bodo naj torej ujeti v napuhu svojem in zavoljo kletvine in laži, ki jo izgovarjajo.
13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
13Pokončaj jih v srdu, pokončaj, da jih ne bode več; in spoznajo naj, da Bog gospoduje v Jakobu in tja do mej zemlje. (Sela.)
14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
14In zvečer se vračajo, renče kakor psi in okrog tekajo po mestu.
15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
15Klatijo se okoli zavoljo jedi; ko se ne nasitijo, tu prenočujejo.
16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
16Jaz pa bom pel o moči tvoji in veselo pel o milosti tvoji, ker ti si mi bil grad visoki in pribežališče ob dnevi stiske.O moč moja, tebi bom prepeval psalme, zakaj Bog je grad moj visoki, Bog milosti moje.
17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
17O moč moja, tebi bom prepeval psalme, zakaj Bog je grad moj visoki, Bog milosti moje.