1Покликни Богу, сва земљо!
1{Načelniku godbe. Pesem in psalm.} Ukajte Bogu po vsej zemlji!
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
2S strunami pojte o slavi njegovega imena, slavo pridevajte hvali njegovi!
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
3Govorite Bogu: Kako strašna so dela tvoja! Zavoljo velike moči tvoje se ti z laskanjem vdajajo sovražniki tvoji.
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
4Vsa zemlja se ti bo klanjala in ti psalme prepevala, vsi bodo pevali o tvojem imenu. (Sela.)
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
5Pridite in glejte velika dela Božja, strašen je v dejanju proti sinovom človeškim!
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
6Morje je izpremenil v suho, prek velike reke so šli peš; tam smo se radovali v njem.
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
7Z močjo svojo gospoduje vekomaj, oči njegove opazujejo narode; kateri so uporni, naj se ne povišujejo pri sebi! (Sela.)
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
8Slavite, ljudstva, našega Boga in glas hvale njegove naj se razlega!
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
9Ki je dušo našo postavil v življenje in ni pripustil, da omahnejo noge naše.
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
10Kajti izkušal si nas, o Bog, z ognjem si nas izčistil, kakor se čisti srebro.
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
11Peljal si nas v mrežo, del si nam težko breme na ledja.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
12Storil si, da so jezdili ljudje čez glavo našo, šli smo skozi ogenj in skozi vodo; a slednjič si nas pripeljal v obilo blaginjo.
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
13Z žgalnimi darovi pojdem v hišo tvojo in ti opravim svoje obljube,
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
14ki so jih izrekle ustne moje in govorila usta moja v stiski moji.
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
15Žgalne daritve pitanih ovác ti prinesem in kadilo ovnov, daroval bom vole s kozliči vred. (Sela.)
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
16Pridite, poslušajte vsi, ki se bojite Boga, da povem, kaj je storil duši moji.
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
17K njemu sem klical s svojimi usti in hvalnica mi je bila na jeziku.
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
18Ako bi se bil namenil v hudobnost v svojem srcu, Gospod bi ne bil slišal.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
19Ali slišal je Bog, ozrl se je v prošnje moje glas.Slavljen bodi Bog, ki ni zavrgel prošnje moje in mi ni odtegnil milosti svoje.
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
20Slavljen bodi Bog, ki ni zavrgel prošnje moje in mi ni odtegnil milosti svoje.