¹Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

¹{Načelniku godbe; za Jedutuna. Psalm Asafov.} Z glasom svojim hočem vpiti k Bogu, z glasom svojim k Bogu, in nagne uho k meni.

²У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

²Ob dnevi stiske svoje sem iskal Gospoda, roka moja je bila po noči proti nebu iztegnjena neprenehoma, duša moja se je branila pripustiti tolažbo.

³Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

³Spominjam se Boga in stokam, premišljam, in duh moj omaguje. (Sela.)

⁴Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

⁴Ne daš mi zatisniti oči, izbegan sem tako, da govoriti ne morem.

⁵Пребрајам старе дане и године од векова.

⁵Čase premišljujem starodavne, prejšnjih vekov leta.

⁶Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

⁶Spominjam se ponočne godbe svoje na strune, v srcu svojem premišljam in duh moj preiskuje, govoreč:

⁷"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

⁷Ali bi na večne čase zametal Gospod, ali ne bode nikdar več milostiv?

⁸Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

⁸Je li pri kralju milost njegova za vselej? Je li konec obljubi njegovi od roda do roda?

⁹Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

⁹Ali je pozabil Bog mogočni deliti milost, ali je pa v jezi zaprl usmiljenje svoje? (Sela.)

¹⁰И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

¹⁰Nato si rečem: To je moja bolezen, leta trpljenja, namenjena mi od desnice Najvišjega.

¹¹Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

¹¹S hvalo bom spominjal dejanj GOSPODOVIH, da, spominjal se bom vseh čudes tvojih od starodavnosti.

¹²Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

¹²In premišljal bom vsaktero delo tvoje in o dejanjih tvojih bom razmišljal.

¹³Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

¹³O Bog, v svetosti je steza tvoja; kdo je velik Bog mogočni kakor Bog naš?

¹⁴Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

¹⁴Ti si sam Bog mogočni, čudodelni, pokazal si moč svojo med narodi.

¹⁵Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

¹⁵Odrešil si s povzdignjeno roko ljudstvo svoje, sinove Jakobove in Jožefove. (Sela.)

¹⁶Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

¹⁶Videle so te vode, o Bog, videle so te vode in se tresle, da, potresla so se brezna.

¹⁷Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

¹⁷Izlili so oblaki vode, glas so zagnali gornji oblaki, tudi pšice tvoje so švigale semtertja.

¹⁸Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

¹⁸Bobnel je grom tvoj v viharju, bliski so razsvetljevali vesoljni svet, potresla se je zemlja in trepetala.

¹⁹По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

¹⁹Skozi morje je šla pot tvoja in steza tvoja skozi široke vode, kjer sledovi tvoji niso znani.Vodil si kakor čredo ljudstvo svoje po Mojzesu in Aronu.

²⁰Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

²⁰Vodil si kakor čredo ljudstvo svoje po Mojzesu in Aronu.