1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
1{Pouk Asafov.} Poslušaj, ljudstvo moje, nauk moj, nagnite uho svoje govoru mojih ust.
2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
2V prilikah odprem usta svoja, razglasim uganke iz starih časov.
3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
3Kar smo slišali in spoznali, kar so nam pripovedovali očetje naši,
4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
4ne bomo prikrivali njih otrokom, pripovedujoč naslednjemu rodu preslavna dela GOSPODOVA in moč njegovo in čuda njegova, ki jih je storil.
5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
5Kajti ustanovil je pričevanje v Jakobu in postavil zakon v Izraelu, kar je zapovedal očetom našim, da naj jih oznanjajo svojim otrokom.
6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
6Da to spozna naslednji rod, otroci, ki bodo rojeni, in ti vstanejo ter pripovedujejo otrokom svojim:
7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
7Upanje svoje da naj stavijo na Boga in ne pozabijo naj dejanj Boga mogočnega, temuč hranijo naj zapovedi njegove.
8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
8In ne bodo naj kakor njih pradedje, rod trdovraten in uporen, rod, ki ni obrnil v pravo smer srca svojega in čigar duh ni bil zvest Bogu mogočnemu.
9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
9Sinovi Efraimovi, lokostrelci oboroženi, so obrnili hrbte ob času bitve.
10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
10Ohranili niso zaveze Božje in so se branili hoditi po zakonu njegovem,
11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
11pozabivši dejanja njegova in čudovita dela njegova, katera jim je bil pokazal.
12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
12Delal je čuda pred njih pradedi v deželi Egiptovski, na polju Zoanskem.
13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
13Razklal je morje in peljal jih čez, in postavil je vode kakor jez.
14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
14In spremljal jih je z oblakom po dnevi in vso noč s svetlobo ognja.
15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
15Razklal je skale v puščavi in jih je obilo napojil kakor iz globočin.
16Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
16Potoke je izpeljal iz skale in storil, da so vode tekle doli kakor reke.
17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
17Vendar so še dalje grešili zoper njega, upirali se Najvišjemu v pustinji.
18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
18In izkušajoč Boga mogočnega v srcu svojem, so zahtevali jed po svojega srca želji.
19И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
19In grdo govoreč zoper Boga, so rekli: Ali bi mogel Bog mogočni pripraviti mizo v tej puščavi?
20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
20Glejte, ob skalo je udaril, da so tekle vode, in potoki so se udrli – ali bo mogel dati tudi kruha ali pa oskrbeti mesa ljudstvu svojemu?
21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
21Zato se je GOSPOD, ko je to slišal, razsrdil, in ogenj se je vnel zoper Jakoba in tudi jeza se je kadila zoper Izraela.
22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
22Ker niso verovali v Boga in niso upali v rešenje njegovo.
23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
23In vendar je zapovedal oblakom zgoraj in odprl vrata nebeška,
24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
24in dežil nanje mano za jed in jim dajal žito nebeško.
25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
25Kruh močnih je jedel človek; brašna jim je pošiljal dositega.
26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
26Zagnal je vzhodni veter na nebu in z močjo svojo je pripeljal jug,
27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
27in je dežil nanje meso kakor prah in kakor morski pesek ptiče krilate,
28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
28metal jih je med njih šatore, okoli njih prebivališč.
29И наједоше се и даде им шта су желели.
29In jedli so in bili so zelo nasičeni, in česar so poželeli, jim je prinesel.
30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
30Še se niso iznebili poželenja svojega, še jim je bila jed v ustih,
31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
31ko je jeza Božja vzplamtela proti njim in morila med močnimi izmed njih in pokončavala mladeniče Izraelove.
32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
32Ob vsem tem so še grešili in niso verovali v čudovita dela njegova.
33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
33Zato je storil, da so v ničevosti potekali njih dnevi in njih leta v naglici.
34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
34Ko jih je pobijal, tedaj so povpraševali po njem, in so se izpreobrnili ter zjutraj že iskali Boga mogočnega,
35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
35spomnivši se, da je bil Bog njih skala in Bog mogočni, Najvišji, njih odrešenik.
36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
36Tedaj so ga z usti svojimi dobrikali in z jezikom svojim so se mu lagali,
37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
37a njih srce ni bilo utrjeno pri njem in niso se izkazali zvesti zavezi njegovi.
38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
38Toda on je usmiljen, odpušča krivico in ne pokončuje; in mnogokrat je ustavil svoj srd in ni vnemal vse jeze svoje.
39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
39Spominjal se je namreč, da so meso, sapa, ki gre in se ne vrne.
40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
40Kolikokrat so se mu uprli v puščavi, so ga žalili v samoti!
41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
41Zopet in zopet so izkušali Boga mogočnega in žalili Svetega Izraelovega.
42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
42Niso se spominjali roke njegove, ne dne, ko jih je bil otel zatiralca,
43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
43ko je v Egiptu delal znamenja svoja in čuda svoja na polju Zoanskem.
44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
44V kri je izpremenil njih potoke, da niso mogli piti tekočih vod svojih.
45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
45Poslal je nanje pasje muhe, ki so jih žrle, in žabe, ki so jih ugonabljale.
46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
46In dal je njih sadež cvrčku, in kobilici, kar so s trudom posejali.
47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
47Uničil je s točo njih trte in smokve njih z mrazom.
48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
48Izročil je toči tudi njih živino in njih črede bliskom.
49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
49Izpustil je nanje jeze svoje žar, srd in nevoljo in stisko, celo krdelo angelov nesreče.
50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
50Prosto pot je napravil svoji jezi, smrti ni ubranil njih duš in življenje njih je izročil kugi.
51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
51In udaril je vse prvorojence v Egiptu, prvino moči v šatorih Hamovih.
52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
52Svoje ljudstvo pa je odpeljal kakor ovce, in vodil jih je kakor čredo po puščavi.
53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
53In peljal jih je varno, da se jim ni bilo bati, a njih sovražnike je pokrilo morje.
54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
54Pripeljal jih je do meje svetišča svojega, gore te, ki si jo je pridobila desnica njegova.
55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
55Izgnal je izpred njih obličja narode in jih je po žrebu razmeril Izraelu v posest in v njih šatorih je dal prebivati Izraelovim rodovom.
56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
56Vendar so izkušali Boga Najvišjega in se mu upirali in pričevanj njegovih se niso držali.
57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
57Temuč obrnili so se in nezvesto ravnali kakor njih pradedje, obrnili so se kakor lok, ki strelja napačno.
58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
58Dražili so ga z višavami svojimi in s podobami malikov svojih so razvneli gorečnost njegovo.
59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
59Slišal je Bog in se razsrdil, in Izrael se mu je silno zastudil.
60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
60In zapustil je prebivališče v Silu, šator, ki ga je bil postavil med ljudmi.
61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
61In dal je v sužnost svojo moč in slavo svojo zatiralcu v pest.
62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
62Izročil je meču ljudstvo svoje in zoper dedino svojo se je razsrdil.
63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
63Ogenj je požrl mladeniče njegove, in devicam njegovim se ni pela svatovska pesem.
64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
64Duhovniki njegovi so padli pod mečem, in vdove njegove niso mogle žalovati.
65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
65Tedaj se je zbudil Gospod, kakor da bi bil spal, kakor junak, ki vriska od vina.
66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
66In udaril je sovražnike svoje od zadaj, sramoto večno jim je naložil.
67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
67Zavrgel je pa šator Jožefov in rodu Efraimovega ni izvolil.
68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
68Temuč izvolil je rod Judov, goro Sionsko, ki jo je ljubil.
69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
69In sezidal si je enako nebeškim višavam svetišče svoje, enako zemlji, ki jo je utrdil na veke.
70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
70In izvolil je Davida, hlapca svojega, vzemši ga iz ovčje ograje;
71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
71izza doječih ga je pripeljal, da bi pasel Jakoba, ljudstvo njegovo, in Izraela, dediščino njegovo.Ki jih je pasel po poštenosti srca svojega in vodil jih je z obilo razsodnostjo svojih rok.
72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
72Ki jih je pasel po poštenosti srca svojega in vodil jih je z obilo razsodnostjo svojih rok.