1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
1{Pesem in psalm Asafov.} O Bog, ne molči, ne delaj se gluhega in ne miruj, o Bog mogočni!
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
2Zakaj, glej, neprijatelji tvoji ropočejo in sovražilci tvoji dvigajo glave.
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
3Zoper ljudstvo tvoje kujejo prekanjene naklepe in posvetujejo se zoper varovance tvoje.
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
4Govoré: Pridite, in potrebimo jih, da ne bodo narod, da se nihče ne spominja več imena Izraelovega.
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
5Kajti naklep so storili v srcu enih misli; zoper tebe so sklenili zavezo:
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
6šatori Edomovi in Izmaelci, Moab in Hagarenci,
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
7Gebal in Amon in Amalek, Filisteja s Tira prebivalci;
8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
8tudi Asirec se jim je pridružil v pomoč so bili sinovom Lotovim. (Sela.)
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
9Stóri jim kakor Madiancem, kakor Siseru, kakor Jabinu ob potoku Kisonu,
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
10ki so bili pokončani pri Endoru, postali so zemlje gnoj!
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
11Naredi njih plemenitnike kakor Oreba in kakor Zeba, kakor Zebaha in Zalmuna vse njih poglavarje.
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
12Ker so rekli: Vzemimo si v last prebivališča Božja!
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
13Bog moj, naredi jih kakor prah v vrtincu, kakor pleve pred vetrom!
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
14Kakor ogenj požiga gozd in kakor plamen, ki popali gore,
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
15tako jih podi z viharjem svojim in z vrtincem svojim jih preplaši!
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
16S sramoto napolni njih obličje, da bodo iskali ime tvoje, o GOSPOD!
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
17Rdečica naj jih oblije in izbegajo naj se za ves čas, sramujejo se naj in poginejo,da spoznajo, da si ti, ki ti je ime Jehova, sam Najvišji nad vesoljno zemljo.
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
18da spoznajo, da si ti, ki ti je ime Jehova, sam Najvišji nad vesoljno zemljo.