1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
1{Pouk Etana Ezrahovca.} O milostih GOSPODOVIH bom peval vekomaj, rodu za rodom bom oznanjal z usti svojimi zvestobo tvojo.
2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
2Rekel sem namreč: Vekomaj se bo milost sezidavala, v samih nebesih utrdiš zvestobo svojo.
3"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
3„Sklenil sem zavezo z izvoljencem svojim, prisegel sem Davidu, svojemu hlapcu:
4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
4Na vekomaj utrdim seme tvoje in stavil bom prestol tvoj od roda do roda.“ (Sela.)
5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
5Zato slavé nebesa čudovito delo tvoje, o GOSPOD, tudi zvestobo tvojo v zboru svetnikov.
6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
6Zakaj kdo naj se v nebeških višavah primerja GOSPODU, kdo je GOSPODU podoben med sinovi Božjimi?
7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
7On je Bog mogočni, jako strašen v zboru svetnikov in strašnejši mimo vseh, ki so okrog njega.
8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
8O GOSPOD, Bog nad vojskami, kdo je tebi enako mogočen, GOSPOD? In zvestoba tvoja biva okrog tebe.
9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
9Ti gospoduješ nad morja divjostjo; ko se vzpenjajo valovi njegovi, ti jih krotiš.
10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
10Zdrobil si Egipt, da je kakor strt, z ramo svoje moči si razkropil sovražnike svoje.
11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
11Tvoja so nebesa, tvoja tudi zemlja; vesoljni svet in česar je poln, ustanovil si ti.
12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
12Sever in jug, ti si ju ustvaril; Tabor in Hermon veselo pojeta o imenu tvojem.
13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
13Velemožna je rama tvoja, krepka je roka tvoja, vzvišena desnica tvoja.
14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
14Pravičnost in prava sodba sta podstava tvojemu prestolu, milost in resnica hodita pred obličjem tvojim.
15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
15Blagor ljudstvu, ki pozna trobente radostni glas! Ti hodijo v svetlobi obličja tvojega, o GOSPOD!
16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
16V imenu tvojem se radujejo ves dan in po pravičnosti tvoji se povišujejo.
17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
17Zakaj dika njih moči si ti, in po blagovoljnosti tvoji bo zvišan rog naš.
18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
18GOSPOD namreč je naš ščit in Svetnik Izraelov naš kralj.
19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
19Nekdaj si v prikazni govoril svetnikom svojim in rekel: Pomoč sem podelil junaku, povzdignil sem izvoljenega iz ljudstva.
20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
20Našel sem Davida, hlapca svojega, pomazilil sem ga s svetim oljem svojim.
21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
21Ž njim bodi roka moja stanovitna in rama moja naj ga krepča.
22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
22Ne bo ga stiskal sovražnik in sin krivice ga ne bo tlačil.
23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
23Temuč starem izpred njega nasprotnike njegove in sovražilce njegove udarim.
24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
24In moja zvestoba in milost moja bo ž njim, in v imenu mojem se povzdigne rog njegov.
25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
25In nad morje položim roko njegovo in nad reke njegovo desnico.
26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
26On me bo klical: Oče moj si ti, Bog moj mogočni in skala rešenja mojega.
27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
27Jaz pa ga postavim za prvorojenca, za najvišjega kraljem zemlje.
28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
28Vekomaj mu ohranim milost svojo, in zaveza moja mu ostani zvesta.
29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
29In postavim seme njegovo, da večno traja, in prestol njegov kakor dnevi nebes.
30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
30Ako zapusté sinovi njegovi zakon moj in ne bodo hodili v sodbah mojih,
31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
31ako oskrunijo postave moje in ne bodo ravnali po zapovedih mojih:
32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
32obiščem s šibo njih pregreho in z udarci njih krivico.
33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
33Toda milosti svoje mu ne odtegnem in lagal ne bom zoper zvestobo svojo.
34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
34Ne oskrunim zaveze svoje in ne izpremenim ustnic svojih obljube.
35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
35Enkrat sem prisegel pri svetosti svoji; zares, Davidu ne bom lagal:
36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
36Večno bodi seme njegovo in prestol njegov kakor solnce pred mano.
37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
37Kakor luna bode stanoviten vekomaj. In priča v nebeških višavah je zvesta. (Sela.)
38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
38Ti pa si zavrgel in zaničeval, razsrdil si se zoper maziljenca svojega.
39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
39Zaničeval si hlapca svojega zavezo, oskrunil in vrgel na tla venec njegov.
40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
40Podrl si vse ograje njegove, trdnjave njegove si izpostavil razdoru.
41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
41Plenili so ga vsi mimohodeči, v zasmeh je dan sosedom svojim.
42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
42Povzdignil si zatiralcev njegovih desnico, veselje napravil vsem sovražnikom njegovim.
43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
43Skrhal si tudi meča njegovega ostrino in mu nisi dal zmagati v vojski.
44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
44Storil si, da je minila bleščoba njegova, in prestol njegov si zvrnil na tla.
45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
45Okrajšal si dni mladosti njegove, pokril si ga s sramoto. (Sela.)
46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
46Doklej, GOSPOD, boš li se skrival vekomaj? gorela bo kakor ogenj jeza tvoja?
47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
47Spomni se me – kako sem kratkih dni! Za kako ničevost si ustvaril vse otroke človeške!
48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
48Kateri mož je, ki živi in ne bo videl smrti, ki zavaruje dušo svojo zoper oblast groba? (Sela.)
49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
49Kje so, o Gospod, milosti tvoje nekdanje, ki si jih prisegel Davidu v zvestobi svoji?
50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
50Spomni se, Gospod, sramote hlapcev svojih, da nosim v prsih svojih zasramovanje vseh teh mnogih ljudstev,
51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
51s katerim so sramotili sovražniki tvoji, GOSPOD, s katerim so sramotili maziljenca tvojega stopinje. —Slava GOSPODU vekomaj! Amen in Amen! Knjiga četrta.
52Благословен Господ увек! Амин, амин.
52Slava GOSPODU vekomaj! Amen in Amen! Knjiga četrta.