1Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
1{Molitev Mojzesa, moža Božjega.} O Gospod, ti si nam bil prebivališče od roda do roda.
2Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
2Ko niso bile še rojene gore in nisi bil naredil zemlje in vesoljnega sveta, da, od vekomaj do vekomaj si ti Bog mogočni.
3Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
3Pripraviš človeka, da razpade v prah, in veliš: Povrnite se, otroci človeški!
4Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
4Zakaj tisoč let je v tvojih očeh kakor včerajšnji dan, ko je minil, in kakor čas ponočne straže.
5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
5Kakor s povodnijo jih pokončavaš, kot spanje so; zjutraj so kakor trava, ki vnovič poganja.
6Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
6Zjutraj cvete in poganja, zvečer jo pokose in usahne.
7Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
7Kajti ginemo od jeze tvoje in vsled srda tvojega smo preplašeni.
8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
8Pred oči svoje si postavil krivice naše, skrivnosti naše v luč obličja svojega.
9Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
9Kajti vsi dnevi naši minevajo v srdu tvojem, leta nam prelete kot misel.
10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
10Dnevi naših let – vseh jih je sedemdeset let ali, ako smo prav krepki, osemdeset let; in kar je naš ponos v njih, je le trud in težava; zakaj hitro vse poteče in mi odletimo.
11Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
11A kdo spoznava jeze tvoje moč in tvoj srd, boječ se te, kakor se spodobi?
12Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
12Uči nas torej prav šteti naše dni, da si pridobimo srce modro.
13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
13Vrni se, GOSPOD! doklej –? in žal ti bodi za hlapce svoje!
14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
14Nasiti nas že ob jutranjem svitu z milostjo svojo, da veselo pojemo in se radujemo vse svoje dni.
15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
15Razveseli nas po številu dni, v katerih si nas ponižaval, in let, v katerih smo izkušali hudo.
16Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
16Očitno bodi hlapcem tvojim delo tvoje in veličastvo tvoje nad njih otroki!Nad nami pa bodi ljubeznivost Gospoda, Boga našega, in delo naših rok podpiraj pri nas, delo, pravim, naših rok podpiraj!
17Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
17Nad nami pa bodi ljubeznivost Gospoda, Boga našega, in delo naših rok podpiraj pri nas, delo, pravim, naših rok podpiraj!