1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1 Am beneen bés, Yeesu duggaat ci jàngu bi, fekk amoon na fa nit ku loxoom làggi.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2 Am na fa nag ay Farisen, ñuy xool Yeesu, ba xam dina ko faj ci bésu noflaay bi, ba man koo tuumaal.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3 Yeesu ne ku loxoom làggi: «Jógal, taxaw ci kanamu ñépp.»
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4 Noonu Yeesu ne leen: «Lan moo jaadu, nu def ko bésu noflaay bi, lu baax mbaa lu bon; nu musal nit mbaa nu rey nit?» Waaye ñu ne cell.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5 Ci kaw loolu Yeesu xool leen ak mer, am naqar ndax seen xol bu fatt; ba noppi mu ne nit ki: «Tàllalal sa loxo.» Nit ki tàllal ko, loxoom daldi wér peŋŋ.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6 Ca saa sa nag Farisen ya génn, daldi gise ak ñi far ak buur bi Erodd, ngir fexe koo reylu.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7 Gannaaw loolu Yeesu ak ay taalibeem jóge fa, jëm dex ga. Fekk mbooloo mu mag mu jóge diiwaanu Galile, topp ko.
8И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8 Te it nit ñu bare dégg la mu def, ñu ñëw fi moom, jóge diiwaanu Yude ak dëkku Yerusalem, ca diiwaanu Idume, ca gannaaw dexu Yurdan ak ci wàlli Tir ak Sidon.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9 Booba nag Yeesu faj na ñu bare, ba ñu am ay jàngoro di ko song, ngir laal ko. Noonu Yeesu wax ay taalibeem, ñu wutal ko gaal, ngir mbooloo mi bañ koo buux.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
11 Fekk booba képp ku rab jàpp ku ko gis, daanu fa kanamam di yuuxu naan: «Yaa di Doomu Yàlla.»
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
12 Waaye Yeesu gëdd rab yi bu wér, ngir ñu bañ koo siiwal.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
13 Gannaaw loolu Yeesu yéeg ci tund wi, woo ñi ko neex, ñu daldi ñëw ci moom.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
14 Noonu mu tànn ci fukk ak ñaar, tudde leen ay ndawam, ngir ñu ànd ak moom te mu yónni leen, ñu waareji,
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
15 mu joxaale leen sañ-sañu dàq ay rab.
15И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16 Fukk ak ñaar ñii la tànn:Simoŋ, mi mu tudde Piyeer,
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
17 Saag doomu Sebede, ak Yowaana mi mu bokkal ndey ak baay — ñoom ñi mu wooye Bowanerses, maanaam «Ñi aaytal ni dënnu gi» —
17И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
18 Andare ak Filib,Bartelemi ak Macë,Tomaa ak Saag doomu Alfe,Tade ak Simoŋ, mi bokk ca mbooloo, ma ñu tudde Ñi farlu ci moom seen réew;
18И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
19 ak Yudaa Iskariyo mi nar a wor Yeesu.
19И Јуду Искариотског, који Га и издаде.
20 Am beneen bés Yeesu ñëwaat ca kër ga. Te mbooloo mu bare dajaloowaat fa, ba tax mënuñoo lekk sax.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
21 Bi ko ay bokkam déggee nag, ñu ñëw, ngir jàppsi ko naan: «Dafa tàggoo ak sagoom.»
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22 Te it xutbakat ya jóge Yerusalem ne: «Beelsebul jàpp na ko; ci kàttanu buuru rab yi lay dàqe rab yi.»
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
23 Noonu Yeesu woo leen, wax ak ñoom ciy léeb ne leen: «Naka la Seytaane man a dàqe Seytaane?
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
24 Réew mu xeex boppam, du man a yàgg.
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
25 Te kër gu xeex boppam, du man a yàgg.
25И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
26 Bu Seytaane nag jógee, ba xeex boppam, xàjjalikoo dikkal na ko te du man a yàgg, waaye dina tas.
26И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
27 «Su fi amee nit ku bare doole, naka la kenn man a dugge ci këram, nangu alalam? Xanaa dafay jëkk a yeew ku bare doole ka, ba noppi door a toj këram gépp.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
28 Ci dëgg maa ngi leen koy wax, lépp dees na ko baal nit ñi, muy bàkkaar, muy sosal Yàlla wu mu man a doon.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
29 Waaye kuy sosal Xel mu Sell mi deesu ko baal mukk; gàddu na bàkkaar ba fàww.»
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
30 Yeesu wax na loolu, ndaxte nee woon nañu, rab jàpp na ko.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
31 Noonu ndeyu Yeesu ak ay rakkam ñëw, ñu taxaw ci biti, yónnee, woo ko.
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
32 Fekk booba mbooloo nga toog, wër ko. Ñu ne ko nag: «Sa yaay ak say rakk ñu ngi taxaw ci biti, di la laaj.»
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
33 Waaye Yeesu tontu leen: «Kan mooy sama ndey? Ñan ñooy samay rakk?»
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34 Noonu mu xool ñi ko wër naan: «Sama yaay ak samay rakk a ngii;
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
35 ndaxte kuy def coobareg Yàlla, kooku mooy sama rakk ak sama jigéen ak sama ndey.»
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.