1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1 Am beneen yoon Yeesu nekk ci wetu dex ga, di jàngalewaat. Mbooloo mu bare dajaloosi, ba tax mu yéeg cig gaal, dugg ca dex ga; mbooloo mépp taxaw ca tefes ga.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2 Noonu Yeesu daldi leen jàngal lu bare ciy léeb. Ci njàngaleem nag mu ne leen:
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3 «Dégluleen, dafa amoon beykat bu demoon jiyi.
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4 Bi muy saaw toolam nag, lenn ci pepp mi wadd ci kaw yoon wi, picc yi daldi ñëw, lekk ko lépp.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5 Leneen ci pepp mi wadd ci bérab bu bare ay doj te néew suuf, mu daldi sax bu gaaw, ndaxte suuf si barewul.
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6 Waaye bi jant bi naajee, mu lakk, wow, ndaxte amul ay reen.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7 Leneen nag wadd ci biir ay xaaxaam, xaaxaam yi daldi sax, tanc ko, te meññul dara.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8 Li ci des dal ci suuf su baax, mu jóg, sax, di focci ay gub; lii àntu, ba mat fanweeri yoon lu ëpp la mu ji woon, lii mat juróom-benn-fukk, lii mat téeméer.»
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9 Noonu Yeesu ne leen: «Déglul bu baax, yaw mi am ay nopp.»
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10 Gannaaw loolu ba Yeesu nekkee fu wéet, fukki taalibe ak ñaar ña, ak ñeneen ñu daan ànd ak ñoom, laaj ko ci mbirum léeb yi.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11 Mu tontu leen: «Yéen may nañu leen, ngeen xam mbóoti nguuru Yàlla, waaye ñi ci biti léeb ay ëmb lépp.
12Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12 Noonu la, ngir:“Ñuy xool bu baax waaye duñu gis dara,di déglu bu baax waaye duñu xam dara,ngir bañ ñu tuub seeni bàkkaar,te Yàlla baal leen.”»
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13 Noonu Yeesu ne leen: «Ndax xamuleen léeb wii? Nu ngeen xame nag léeb yi ci des?
14Сејач реч сеје.
14 Ki ji nag, kàddu gi lay ji.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15 Ki féete ci yoon wi mooy ki dégg, Seytaane ñëw ci saa si, këf kàddu, gi ñu def ci moom.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16 Ki jot kàddu gi ci bérab bu bare ay doj mooy ki dégg kàddu gi, nangu ko ak mbég ci saa si,
17Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17 waaye du yàgg, ndaxte wax ji saxul ci moom. Bu jaaree ci nattu nag, mbaa ñu fitnaal ko ndax kàddu gi, mu dàggeeku ci saa si.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18 Ki jot jiwu wi ci xaaxaam yi mooy ki dégg kàddu gi,
19Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19 waaye soxlay àddina ak naxi alal ak bëgge solu ko, tanc kàddu gi, ba du meññ dara.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20 Ki jot kàddu gi ci suuf su baax si nag, mooy ki ko dégg te nangu ko, ba jariñ; kii mat fanweeri yoon lu ëpp la ñu ji woon, kii mat juróom-benn-fukk, kii mat téeméer.»
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21 Yeesu ne leen itam: «Ndax nit dina jël làmp, dëpp ci leget walla def ko ci ron lal? Ndax du ko wékk?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22 Amul dara luy kumpa lu ñu warul a siiwal, mbaa mu làqu te warul ne fàŋŋ.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23 Déglul bu baax, yaw mi am ay nopp.»
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24 Mu ne leen: «Seetleen bu baax li ngeen di dégg. Dees na leen nattal ak natt, bi ngeen di nattale, te dollil leen.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25 Ku am, dees na la dollil; ku amul, li nga am as néew, dees na ko nangu.»
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26 Yeesu teg ci ne: «Nguuru Yàlla dafa mel ni nit ku ji tool.
27И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27 Muy nelaw walla muy xool, guddi mbaa bëccëg, jiwu wi sax, di màgg, te xamul naka la ko defe.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28 Suuf day meññ moom ci boppam, mu sax, focci, def i gub.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29 Bu gub yi ñoree nag, mu dagg ko, ndaxte ngóob jot na.»
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30 Yeesu ne leen ati: «Lu nu man a mengaleel nguuru Yàlla? Walla ban léeb lanu ko man a misaale?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31 Dafa mel ni doomu fuddën, bi gën a tuuti ci jiwu yépp;
32А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32 waaye boo ko jiwee, day jóg, màgg, ba sut gàncaxi tóokër yépp; mu sax ay bànqaas yu réy, ba picci asamaan tàgg ci keram.»
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33 Noonu Yeesu dégtal leen yeneeni léeb yu bare yu mel ni yii, di leen xamal kàddu gi, aju ci lu ñu àttan.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34 Daawu leen wax dara lu dul ciy léeb. Waaye bu wéetee ak ay taalibe, daan na leen firil lépp.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35 Bés booba nag ci ngoon Yeesu ne taalibe yi: «Nanu jàll dex gi.»
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36 Mu yiwi mbooloo mi nag, ay taalibeem jël ko ni mu mel ci gaal gi; te yeneeni gaal ànd ak moom.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37 Naka noona ngelaw lu mag daldi jóg, duus yi sàng gaal gi, ba mu bëgg a fees.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38 Fekk Yeesu tëdd di nelaw ci ngégenaay ci taatu gaal gi.Taalibe yi daldi ko yee naan: «Kilifa gi, ndax sunu bakkan soxalu la?»
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39 Ci kaw loolu Yeesu jóg, daldi gëdd ngelaw li, ne dex gi: «Noppil te dal!» Noonu ngelaw li dal, ba lépp ne nemm.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40 Yeesu ne taalibe ya: «Lu tax ngeen tiit? Ndax gëmaguleen?»
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41 Ñu daldi ragal lool, naan ci seen biir: «Kii moo di kan, ba ngelaw li ak dex gi sax di ko déggal?»