1И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к Њему ученици Његови да Му покажу грађевину црквену.
1 Bi Yeesu waxee ba noppi, mu génn ca kër Yàlla ga, dem. Noonu ay taalibeem ñëw ci moom, ngir won ko tabaxi kër Yàlla ga.
2А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути.
2 Waaye mu tontu leen ne: «Du gis ngeen yii yépp? Ci dëgg maa ngi leen koy wax, lii lépp dina daanu, ba doj dootul des ci kaw doj.»
3А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века?
3 Noonu bi nga xamee ne Yeesu toog na ca tundu Oliw ya, taalibeem ya ñëw ci moom cig wet. Ñu ne ko: «Wax nu kañ la loolu di am, te luy tegtale ne, yaa ngi ñëw te àddina di tukki?»
4И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.
4 Yeesu tontu leen ne: «Moytuleen, bu leen kenn nax.
5Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.
5 Ndaxte ñu bare dinañu ñëw ci sama tur ne: “Maa di Kirist,” te dinañu nax ñu bare.
6Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај.
6 Dingeen dégg ay xare ak coowi xare; wottuleen, buleen ci tiit, ndaxte loolu war na am, waaye booba muju jamono ji jotagul.
7Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.
7 Xeet dina jóg, xeex ak weneen xeet, réew xeex ak meneen réew. Dina am ay xiif ak ay yengu-yenguy suuf ci bérab yu bare.
8А то је све почетак страдања.
8 Waaye loolu lépp mooy ndoortel metit yi, mel ni jigéen juy matu.
9Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради.
9 Bu boobaa dees na leen jébbale, metital leen, rey leen; te xeet yépp dinañu leen bañ ndax sama tur.
10И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.
10 Bu loolu amee ñu bare dinañu dàggeeku, di booleente tey bañante.
11И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.
11 Te it ñu bare ñuy mbubboo turu yonent dinañu feeñ, nax nit ñu bare.
12И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.
12 Te gannaaw lu bon day law, mbëggeelug ñi ëpp dina wàññiku.
13Али који претрпи до краја благо њему.
13 Waaye ku muñ ba ca muj ga, mucc.
14И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак.
14 Noonu xebaar bu baax bii ci nguuru Yàlla, dees na ko yégle ci àddina sépp, ngir mu nekk seede ci xeet yépp. Bu loolu amee muju jamono ji jot.
15Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме):
15 «Dina am bés bu li ñuy wax: “Lu araam luy yàqe” dina tege ca bérab bu sell ba. Mooy li ñu doon wax jaarale ko ci yonent Yàlla Dañeel; ku ko jàng, nanga ko xam.
16Тада који буду у Јудеји нека беже у горе;
16 Bu ngeen gisee loolu nag, ku nekk ci biir diiwaanu Yude, nanga daw ca tund ya;
17И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући;
17 ku nekk ci kaw taax ma, bul wàcc ngir fab say yëf, ya nekk ci biir kër ga;
18И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.
18 ku nekk ca tool ba, bul ñibbi ngir fab sa mbubb.
19А тешко труднима и дојилицама у те дане.
19 Ngalla jigéen ñi ëmb ca bés yooyu, ngalla it ñiy nàmpal!
20Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;
20 Ñaanleen nag seen gàddaay bumu nekk jamonoy seddaayu lolli, walla bésu noflaay bi.
21Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити;
21 Ndaxte booba dina am metit wu réy wu musul a am, ba àddina sosoo ak tey, te dootul am mukk.
22И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они.
22 Te bu ñu wàññiwul bés yooyu, kenn du mucc, waaye dees na leen wàññi ndax ñi Yàlla tànn.
23Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте.
23 «Booba nag, bu leen kenn waxee: “Kaayleen gis, Kirist a ngi fi,” mbaa: “Mu nga fale,” buleen ko gëm.
24Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
24 Ndaxte ñi mbubboo turu Kirist ak ñi mbubboo turu yonent dinañu feeñ, di joxe ay firnde yu réy ak ay kéemaan, ba ciy nax sax ñi Yàlla tànn, su loolu manoon a am.
25Ето вам казах унапред.
25 Wax naa leen ko lu jiitu.
26Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не верујте.
26 «Bu ñu leen waxee nag: “Seetleen, mu nga nale ca àll ba,” buleen génn, mbaa ñu ne: “Seetleen mu ngi nii ci biir kër gi,” buleen ko gëm.
27Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег.
27 Ndaxte ni melax di fàqe penku, te lerax ba sowu, noonu la ñëwu Doomu nit ki di mel.
28Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити.
28 Fa médd nekk, fa la tan yiy dajee.
29И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.
29 «Gannaaw metitu bés yooyule nag, ca saa sa jant bi dina lëndëm te weer wi dootul leer; biddiiw yi dinañu fàq, daanu ci asamaan, te kàttani asamaan yi yengu.
30И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом.
30 Booba firnde ji taxaw, Doomu nit ki feeñ ci asamaan, te xeeti àddina sépp dinañu jooy. Dinañu gis Doomu nit ki di ñëw ci niiri asamaan si, ànd ak kàttan ak ndam lu réy.
31И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса.
31 Dina yónni ay malaakaam ak baatu liit bu dégtu, ñu dajale ñi mu tànn ci ñeenti xebla yi, fa asamaan dale ba fu mu yem.»
32Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.
32 Yeesu teg ca ne: «Jàngleen misaalu garabu figg ga. Boo xamee ne ay bànqaasam duy nañu, ay xobam sëq, xam ngeen ne nawet jege na.
33Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.
33 Noonu yéen itam bu ngeen gisee loolu lépp, xamleen ne jege na, mu ngi ci bunt bi sax.
34Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
34 Ci dëgg maa ngi leen koy wax, niti jamono jii duñu wéy te loolu lépp amul.
35Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
35 Asamaan ak suuf dinañu wéy, waaye samay wax du wéy mukk.
36А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.
36 «Waaye bés booba walla waxtu wa, kenn xamul kañ lay doon; du malaaka yi ci kaw, du sax man Doom ji, waaye Baay bi rekk moo ko xam.
37Јер као што је било у време Нојево тако ће бити и долазак Сина човечијег.
37 Ni bési Nóoyin ya, noonu lay mel, bu Doomu nit ki di ñëw.
38Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег,
38 Ndaxte ca bés ya jiitu mbënn ma, nit ñaa ngi doon lekk di naan, góor yaa ngi doon takk jabar, tey maye seeni doom, ba bés ba Nóoyin duggee ca gaal ga;
39И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.
39 xalaatuñu woon dara, ba kera ndoxum mbënn ma di dikk, yóbbu leen. Noonu lay mel ci ñëwu Doomu nit ki.
40Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити.
40 «Bu boobaa ci ñaar ñu nekk cib tool, dinañu jël kenn ki, bàyyi ki ci des.
41Две ће млети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.
41 Ci ñaari jigéen ñuy wol ca ëtt ba, dinañu jël kenn ki, bàyyi ki ci des.
42Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.
42 Yeewuleen nag, ndaxte xamuleen bés bu seen Boroom di ñëw.
43Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
43 Waaye xamleen lii: bu boroom kër gi xamoon, ci ban waxtu ci guddi la sàcc bi di ñëw, kon dina yeewu te du ko bàyyi, mu toj këram.
44Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
44 Loolu moo tax yéen itam taxawleen jonn, ndaxte Doomu nit ki dina ñëw ci waxtu wu ngeen ko séenuwul.»
45Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк?
45 Yeesu teg ca ne: «Kan moo nekk surga bu takku te teey, bu njaatigeem teg ci waa kër gi, ngir mu leen di dundal ca jamono ja?
46Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
46 Bu njaatigeem ñëwee te gis muy def noonu, surga boobu dina am ngërëm.
47Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.
47 Ci dëgg maa ngi leen koy wax, njaatige bi dina ko teg ci alalam jépp.
48Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи;
48 Waaye bu dee surga bu bon bu naan ci xelam: “Sama njaatige day yéex a ñëw,”
49И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама;
49 mu tàmbalee dóor ay bokki surgaam, di lekk te naan ak naankat ya,
50Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли.
50 kon njaatige ba dina ñëw ci bés bu mu ko séenuwul ak waxtu wu mu xamul.
51И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба.
51 Dina ko dóor ay yar yu metti, jox ko añub naaféq. Foofa dees na fa jooy tey yéyu.