¹Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

¹ «Booba nguuru Yàlla Aji Kawe ji dina mel ni fukki janq, ñu fab seeni làmp, génn, gatanduji boroom séet ba.

²Пет од њих беху мудре, а пет луде.

² Fekk juróom ca janq ya di ñu am xel, juróom ya ca des ñàkk xel.

³И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

³ Ñi ñàkk xel nag fab nañu seeni làmp, waaye fabaalewuñu diwlin;

⁴А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.

⁴ waaye ñi am xel ñoom fab nañu seeni làmp, fabaale diwlin ciy njaq.

⁵А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.

⁵ Ni boroom séet bi yéexee ñëw nag, ñépp gëmmeentu bay nelaw.

⁶А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.

⁶ «Noonu ci xaaju guddi baat jib ne: “Boroom séet baa ngi, génnleen, gatandu ko.”

⁷Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.

⁷ Bi ko janq ya déggee, ñu jóg, defar seeni làmp.

⁸А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.

⁸ Ñi ñàkk xel wax ñi am xel: “Mayleen nu ci seen diwlin, ndaxte sunuy làmp ñu ngi bëgg a fey.”

⁹А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

⁹ Waaye ñi am xel tontu leen ne: “Li nu yor du doy ngir nun ak yéen; tee ngeen a dem ca jaaykat ya, jënd.”

¹⁰А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

¹⁰ «Bi nga xamee ne dem nañu jëndi, boroom séet ba agsi. Ñi amoon diwlin ci seeni làmp, ànd ak boroom séet ba ca reer ya. Noonu bunt ba tëj.

¹¹А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.

¹¹ Gannaaw loolu janq ya ca des agsi naan: “Sang bi, Sang bi, ubbil nu.”

¹²А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.

¹² Waaye mu tontu leen ne: “Ci dëgg maa ngi leen koy wax, xawma leen.”

¹³Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.

¹³ «Yeewuleen nag, ndaxte xamuleen bés ba mbaa waxtu wa.

¹⁴Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

¹⁴ «Te it nguuru Yàlla dafa mel ni kuy tukki bitim réew. Bi mu laata dem, mu woo ay surgaam, batale leen alalam, ku nekk lu mu àttan.

¹⁵И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

¹⁵ Kenn ka, mu dénk ko juróomi milyoŋ, keneen ka, mu dénk ko ñaar; ka ca des, benn; daldi tukki.

¹⁶А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

¹⁶ «Bi mu demee nag, ki jot juróomi milyoŋ ya dem, di ci jula, ba amaat yeneen juróom.

¹⁷Тако и онај што прими два доби и он још два.

¹⁷ Noonu it ki jot ñaar amaat yeneen ñaar.

¹⁸А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.

¹⁸ Waaye ki jot benn milyoŋ dem, gas pax, nëbb fa xaalisu njaatigeem.

¹⁹А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.

¹⁹ «Gannaaw diir bu yàgg njaatigeb surga ya dellusi, daldi leen laaj alalam.

²⁰И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

²⁰ Noonu ki jot juróomi milyoŋ ya jegeñsi, indi yeneen juróom naan: “Kilifa gi, dénk nga ma juróomi milyoŋ; seetal, ame naa ci yeneen juróom.”

²¹А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²¹ Njaatigeem tontu ko: “Def nga lu baax, surga bu baax nga te takku. Gannaaw takku nga ci lu tuuti, dinaa la dénk lu bare. Kaay bokk ci sama mbég.”

²²А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

²² Naka noona ki jot ñaari milyoŋ it jegeñsi ne ko: “Kilifa gi, dénk nga ma ñaari milyoŋ, seetal, ame naa ci yeneen ñaar.”

²³А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

²³ Njaatigeem ne ko: “Def nga lu baax, surga bu baax nga te takku. Gannaaw takku nga ci lu tuuti, dinaa la dénk lu bare. Kaay bokk ci sama mbég.”

²⁴А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;

²⁴ «Gannaaw loolu nag, ki jot benn milyoŋ jegeñsi ne ko: “Kilifa gi, xamoon naa ne, nit ku néeg nga; dangay dajale foo jiwul, tey góob foo faruwul.

²⁵Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

²⁵ Moo tax ma ragaloon la, ba dem, nëbb sa xaalis ci biir suuf; mi ngii, fabal li nga moom.”

²⁶А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:

²⁶ Waaye njaatigeem tontu ko: “Surga bu bon nga te tayel! Gannaaw xamoon nga ne, damay dajale fu ma jiwul, tey góob fu ma faruwul,

²⁷Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

²⁷ kon waroon ngaa yóbbu sama xaalis ca denckati xaalis ya. Bés bu ma ñëwee nag, ma man a jot li ma moom ak la mu jur.”

²⁸Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.

²⁸ Noonu njaatige bi ne: “Nanguleen xaalis bi ci moom, jox ko boroom fukki milyoŋ yi.

²⁹Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

²⁹ Ndaxte ku am dinañu la dolli, ba nga barele, waaye ku amul, li nga am as néew sax, dinañu ko nangu.

³⁰И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

³⁰ Te sànnileen surga bu amul njariñ bi ci biti ci lëndëm gi. Foofa dees na fa jooy te yéyu.”

³¹А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.

³¹ «Boo xamee ne Doomu nit ki mu ngi ñëw ci ndamam, ànd ak malaaka yépp, booba dina falu ni buur, toog ci jalam bu soloo ndam.

³²И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

³² Bu boobaa dees na dajale xeeti àddina yépp ci kanamam, te dina leen xàjjale, ni sàmm di xàjjalee xar yi ak bëy yi,

³³И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.

³³ mu teg xar yi ci ndeyjooram, bëy yi ci càmmooñam.

³⁴Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.

³⁴ «Noonu Buur bi dina wax ñi féete ndeyjoor: “Agsileen, yéen ñi sama Baay barkeel, jël-leen nguur, gi ñu leen waajal li dale ci njàlbéenug àddina.

³⁵Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;

³⁵ Ndaxte xiifoon naa, ngeen jox ma, ma lekk; te mar, ngeen jox ma, ma naan; nekkoon naa ab doxandéem, ngeen fat ma;

³⁶Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.

³⁶ te rafle, ngeen wodd ma; woppoon naa, ngeen seetsi ma; te ñu tëj ma, ngeen ñëw fi man.”

³⁷Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?

³⁷ Ci kaw loolu ñi jub dinañu tontu ne: “Boroom bi, kañ lanu la gisoon, nga xiif, nu jox la, nga lekk; mbaa nga mar, nu jox la, nga naan?

³⁸Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?

³⁸ Kañ lanu la gisoon, nga nekk ab doxandéem, nu fat la; mbaa nga rafle, nu wodd la?

³⁹Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?

³⁹ Kañ lanu la gisoon, nga wopp mbaa ñu tëj la, nu ñëw ci yaw?”

⁴⁰И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

⁴⁰ Noonu Buur bi dina leen tontu ne: “Ci dëgg maa ngi leen koy wax, saa yu ngeen defalee loolu kenn ki gën a ndaw ci sama bokk yii, man ngeen ko defal.”

⁴¹Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.

⁴¹ «Gannaaw loolu dina wax ñi ci càmmooñam: “Soreleen ma yéen ñi alku, te dem ci safara su dul fey, si ñu sàkkal Seytaane ak ay malaakaam.

⁴²Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;

⁴² Ndaxte xiifoon naa waaye joxuleen ma, ma lekk; te mar waaye joxuleen ma, ma naan.

⁴³Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

⁴³ nekkoon naa ab doxandéem, waaye fatuleen ma; te rafle, waaye wodduleen ma; woppoon naa te ñu tëj ma, waaye seetsiwuleen ma.”

⁴⁴Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

⁴⁴ Ci kaw loolu dinañu tontu ne: “Boroom bi, kañ lanu la gisoon, nga xiif, mbaa nga mar, nga nekk ab doxandéem mbaa rafle, nga wopp mbaa ñu tëj la, te topptoowunu la?”

⁴⁵Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

⁴⁵ Kon dina leen tontu ne: “Ci dëgg maa ngi leen koy wax, saa su ngeen ko defalul kenn ci ñi gën a ndaw, man ngeen ko defalul.”

⁴⁶И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.

⁴⁶ Noonu ñii dinañu sóobu ci mbugal gu dul jeex, waaye ñi jub dinañu tàbbi ci dund gu dul jeex.»