1И Јов настави беседу своју и рече:2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.