1Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.2Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.3Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.4Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.5Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.6У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.7Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;8Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.9На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.10Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.11Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.12Али мудрост где се налази? И где је место разуму?13Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.14Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.15Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.16Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.17Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.18Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.19Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.20Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?21Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.22Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.23Бог зна пут њен, и познаје место њено.24Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.25Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,26Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.27Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.28А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.