1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.2И проговоривши Јов рече:3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?12Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.