1Тада одговори Елифас Теманац и рече:2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.