1Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.2Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.3Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.4Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.5Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.6Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.7Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.8Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.9И ко је немаран у послу свом брат је распикући.10Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.11Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.12Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.13Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.14Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?15Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.16Дар човеку шири место и води га пред властеље.17Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.18Распре прекида жреб, и између силних расуђује.19Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.20Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.21Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.22Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.23Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.24Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.