1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.