1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.