1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:3"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.52Благословен Господ увек! Амин, амин.