1大衛的晚年大衛王老了，年事已高，他們雖用許多衣服蓋著他，他仍不感到暖和。
1 Dawda zeen, a jiirey gooru mo. I n'a daabu nda bankaaray, amma a mana maa dungay.
2所以他的臣僕對他說：“不如為我主我王尋找一個年輕的處女，使她侍候在王面前，照顧王，睡在王的懷中，好使我主我王得到暖和。”
2 A tamey binde ne a se: «Naŋ iri ma wandiyo kayna fo ceeci koyo iri bonkoono se, a ma kay mo bonkoono jine. A ma ni saajaw, a ma kani mo ni gande ra, zama koyo iri bonkoono ma du dungay.»
3於是他們在以色列全境尋找一個美貌的少女，結果找著了一個書念的女子亞比煞，就把她帶到王面前。
3 I binde na wandiyo hanno ceeci Israyla laabo kulu me-a-me ra. I du Sunami wandiyo fo. A maa Abisag. I kande wandiya bonkoono do.
4這少女極其美麗。她照顧王，服事他，可是王沒有與她發生過關係。
4 Wandiya binde ga sogo gumo. A na koyo saajaw mo, ka may a se, amma bonkoono mana margu nd'a.
5亞多尼雅的陰謀那時哈及的兒子亞多尼雅妄自尊大，說：“我必作王。”就為自己預備了戰車、騎兵，又有五十人在他前面奔走。
5 Alwaato din Haggit ize Adoniya na nga boŋ beerandi ka ne: «Ay ga ciya bonkooni.» A na torkoyaŋ da bari-kariyaŋ da zajey mo soola, ngey boro waygu.
6他的父親從來沒有責難他說：“你為甚麼這樣作呢？”他的容貌也很英俊，他是在押沙龍之後生的。
6 Za doŋ mo a baabo mana doona k'a dukurandi baa ce fo, danga a mana ne izo se: «Ifo se no ni na woone te?» Bora mo alboro sogo no nda cimi. Absalom banda no i n'a hay.
7亞多尼雅與洗魯雅的兒子約押和亞比亞他祭司商議以後，二人都答應支持他。
7 Kal a saaware nda Zeruwiya izo Yowab, da Alfa Abiyatar mo. Ngey mo na Adoniya gana k'a gaa.
8但撒督祭司、耶何耶大的兒子比拿雅，拿單先知、示每、利以和大衛的勇士都不擁護亞多尼雅。
8 Amma Alfa Zadok da Yehoyda izo Benaya nda annabi* Natan, da Simey, da Rey, da soojey kaŋ yaŋ go Dawda se, ngey wo mana Adoniya gana.
9有一天，亞多尼雅在隱．羅結旁邊，瑣希列的磐石那裡，宰殺牛羊和肥畜，邀請他所有的兄弟，就是王的眾子和所有作王的臣僕的猶大人，來參加筵席。
9 Adoniya binde na feeji da haw yaŋ wi, ngey da alman izeyaŋ kaŋ i kuru hal i naasu. I na woodin te Zohelet tondo jarga kaŋ go En-Rogel jarga tak-tak. A na nga nya-izey kulu ce, bonkoono izey kulu, da bonkoono goy-teerey Yahudancey kulu.
10只是沒有邀請拿單先知、比拿雅、眾勇士和他的兄弟所羅門。
10 Amma a mana annabi Natan ce, wala Benaya, wala soojey, wala nga kayne Suleymanu mo.
11拿單向拔示巴獻策拿單對所羅門的母親拔示巴說：“哈及的兒子亞多尼雅作了王，而我們的主大衛還不知道，你難道沒有聽見嗎？
11 Gaa no Natan salaŋ Suleymanu nya Bat-Seba se ka ne: «Ni mana maa no kaŋ Haggit izo Adoniya ciya bonkooni, amma iri bonkoono Dawda mana bay woodin gaa?
12現在你來，我可以給你出一個主意，好救你的性命和你兒子所羅門的性命。
12 Ni binde ma kaa, ay ga ni ŋwaaray no. Ay ma ni no saaware, ni ma du ka yana nda ni fundo da ni izo Suleymanu fundo mo.
13你進去見大衛王，對他說：‘我主我王，你不是曾經向婢女起誓，說：“你的兒子所羅門必接續我作王，他要坐在我的王位上”嗎？現在為甚麼亞多尼雅作了王呢？’
13 Ma kaa ka koy ka furo bonkoono Dawda do ka ne a se: ‹Ya koyo ay bonkoono, manti ni ze ay, ni koŋŋa se ka ne kaŋ sikka si ay izo Suleymanu no ga ciya bonkooni ni banda ka goro ni karga boŋ? To, mate se no Adoniya ga ciya bonkooni?›
14你還在那裡與王說話的時候，我會隨後進來，證實你的話。”
14 A go mo, za ni goono ga salaŋ bonkoono se, ay mo, ay ga furo ka kaa ni banda. Ay mo ga ni sanno kulu gana ka gaabandi.»
15拔示巴見王陳訴於是拔示巴進到內室去見王。王很老了，書念的女子亞比煞正在服事王。
15 Bat-Seba binde furo bonkoono do a kaniyaŋ fuwo ra. Bonkoono zeen gumo. Sunami waybora, Abisag mo goono ga bonkoono saajaw.
16拔示巴向王俯伏叩拜，王問：“你要甚麼？”
16 Kala Bat-Seba kaa ka sombu ka sumbal bonkoono jine. Bonkoono ne: «Ifo no ni ga ba?»
17她回答說：“我主啊，你曾經指著耶和華你的 神向婢女起誓，說：‘你的兒子所羅門必接續我作王，他要坐在我的王位上’，
17 A ne bonkoono se: «Ay koyo, ni ze ay, ni koŋŋa se Rabbi ni Irikoyo maa ra ka ne kaŋ sikka si ay izo Suleymanu no ga koytaray ŋwa ni banda, a ga goro mo ni karga boŋ.
18可是，現在亞多尼雅作了王了；而我主我王，你還不知道。
18 Sohõ mo a go, Adoniya no go ga may. Ni mo, koyo ay bonkoono, ni mana bay a gaa.
19他宰殺了許多公牛、肥畜和羊，邀請了王所有的兒子、亞比亞他祭司和軍隊的元帥約押，卻沒有邀請王的僕人所羅門。
19 A na haw da alman kaŋ i kuru hal i naasu da feeji yaŋ wi ka gusam. A na ni izey kulu da Alfa Abiyatar da wonkoyo Yowab ce mo, amma i mana ni tamo Suleymanu ce.
20我主我王啊，現在以色列眾人的眼睛都看著你，等你告訴他們誰要坐在我主我王的王位上，接續你作王。
20 Ni mo, koyo ay bonkoono, Israyla kulu moy go ni gaa. I goono ga hangan ka maa boro kaŋ no ni ga ne ga goro koyo ay bonkoono karga boŋ a banda.
21否則，到我主我王與列祖同睡之後，我和我的兒子所羅門就要被算為罪人了。”
21 Da manti yaadin, waati kaŋ koyo ay bonkoono ga kani nga kaayey banda, i ga in d'ay izo Suleymanu himandi taali-teeriyaŋ.»
22拔示巴還在與王說話的時候，拿單先知就進來了。
22 Amma za waybora goono ga salaŋ bonkoono se ya-cine day, kala annabi Natan mo go, a kaa ka furo.
23有人告訴王說：“拿單先知來了。”拿單來到王面前，向王叩拜。
23 I ci bonkoono se ka ne: «Annabi Natan neeya.» Waato kaŋ a furo bonkoono jine, a sombu bonkoono jine hala ganda.
24拿單說：“我主我王啊，你曾說過：‘亞多尼雅要接續我作王，坐在我的王位上’嗎？
24 Natan mo ne: «Ya koyo ay bonkoono, Adoniya no ni ne ga ciya bonkooni ni banda, ka goro ni karga boŋ, wala?
25今天他下去宰殺了許多公牛、肥畜和羊，又請了王所有的兒子、眾軍長和亞比亞他祭司。他們正在亞多尼雅面前又吃又喝，說：‘亞多尼雅王萬歲。’
25 Zama hunkuna a zumbu ka haw da almaney kaŋ i kuru hal i naasu da feeji yaŋ wi ka gusam. A na ni izey kulu nda wongu jine borey ce mo, da Alfa Abiyatar. Guna mo, i goono ga ŋwa ka haŋ a jine ka ne: ‹Bonkoono Adoniya aloomaro ma gay!›
26只有我，就是你的僕人，撒督祭司、耶何耶大的兒子比拿雅和你的僕人所羅門，他都沒有邀請。
26 Amma ay wo, ni tamo, da Alfa Zadok da Yehoyda izo Benaya, da ni tamo Suleymanu, a mana iri ce.
27我主我王是不是作了這事，而你沒有告訴你的眾臣僕，誰要接續我主我王，坐你的王位呢？”
27 Wala koyo ay bonkoono no ka muraadu woodin te, ni man'a bangandi mo iri, ni bannyey se, ka ne boro kaŋ ga goro koyo ay bonkoono karga boŋ a banda?»
28王起誓應許立所羅門為王大衛回答說：“召拔示巴到我這裡來。”於是拔示巴來到王面前，站在那裡。
28 Gaa no Dawda tu ka ne: «Wa Bat-Seba ce ay se.» Waybora binde kaa bonkoono do ka kay bonkoono jine.
29王就起誓說：“我指著曾經救我的性命脫離一切患難的永活的耶和華起誓，
29 Bonkoono mo ze ka ne: «Ay ze da Rabbi fundikoono, nga kaŋ n'ay fundo fansa masiibey kulu ra.
30我從前怎樣指著耶和華以色列的 神向你起誓，說：‘你的兒子所羅門必接續我作王，要坐在我的王位上’，我今天也必照樣行。”
30 Haciika, sanda mate kaŋ ay jin ka ze d'a ni se Rabbi, Israyla Irikoyo boŋ, kaŋ ay ne: ‹Haciika ni izo Suleymanu no ga te bonkooni ay banda, nga mo no ga goro ay karga boŋ ay nango ra.› Yaadin cine no ay ga te hunkuna, kaŋ sinda sikka.»
31於是拔示巴面伏在地，向王叩拜，說：“願我主大衛王萬歲！”
31 Alwaato din binde Bat-Seba na nga moyduma ye ganda ka sumbal bonkoono jine ka ne: «Koyo ay bonkoono Dawda aloomaro ma gay hal abada.»
32所羅門在基訓受膏為王大衛王又說：“召撒督祭司、拿單先知和耶何耶大的兒子比拿雅到我這裡來。”他們都來到王面前。
32 Bonkoono Dawda ne: «Wa Alfa Zadok da annabi Natan, da Yehoyda izo Benaya ce ay se.» I kaa bonkoono jine.
33王就對他們說：“你們要帶著你們主人的僕人，使我的兒子所羅門騎上我的騾子，送他下到基訓去。
33 Bonkoono ne i se: «Wa araŋ koyo goy-teerey sambu ka kond'ey araŋ banda. Wa ay izo Suleymanu daŋ a ma kaaru ay alambaana boŋ, araŋ ma kond'a Jihon.
34在那裡撒督祭司和拿單先知要膏立他作以色列的王。你們要吹角說：‘所羅門王萬歲！’
34 Alfa Zadok da annabi Natan mo ma ji soogu a boŋ noodin, a ma ciya bonkooni Israyla boŋ. Araŋ ma hilli kar ka ne: ‹Bonkoono Suleymanu aloomaro ma gay!›
35然後你們要跟隨他上來；他要來坐在我的王位上；他要接續我作王。我已經立了他作以色列和猶大的統治者。”
35 Za noodin araŋ ma kaaru k'a gana, nga mo ma kaa ka goro ay karga boŋ, zama a ga ciya bonkooni ay nango ra. Ay n'a daŋ mo a ma ciya Israyla nda Yahuda mo se jine boro.»
36耶何耶大的兒子比拿雅回答王說：“阿們！願耶和華我主我王的 神也是這樣說。
36 Kala Yehoyda izo Benaya tu bonkoono se ka ne: «Amin! Rabbi Irikoy, koyo ay bonkoono wano, a ma yadda nda woodin mo!
37耶和華怎樣與我主我王同在，願他也照樣與所羅門同在，使他的王位，比我主大衛王的王位更偉大。”
37 Sanda mate kaŋ cine Rabbi goro nin, koyo ay bonkoono banda, a ma goro yaadin cine mo Suleymanu banda. A ma naŋ mo a karga ma bisa koyo ay bonkoono Dawda wano beeray.»
38於是撒督祭司、拿單先知和耶何耶大的兒子比拿雅，以及基利提人和比利提人都下去，使所羅門騎上大衛王的騾子，送他到基訓去。
38 Alfa Zadok binde, da annabi Natan, da Yehoyda izo Benaya, da bonkoono doogarey, i koy ka Suleymanu daŋ a ma kaaru bonkoono Dawda alambaana boŋ. I kand'a Jihon.
39撒督祭司從帳幕裡拿出那盛膏油的角，膏立所羅門；然後有人吹角，眾民就說：“所羅門王萬歲！”
39 Alfa Zadok mo na jiyo hillo sambu hukumo ra, k'a soogu Suleymanu boŋ. I na hilli kar. Jama kulu mo ne: «Bonkoono Suleymanu aloomaro ma gay!»
40眾民都跟隨他上去，吹著笛子，十分歡樂，以致大地也因他們的聲音震裂。
40 Jama kulu mo ziji a banda k'a gana, i goono ga seeseyaŋ kar ka te farhã nda bine kaani gumo, kala baa laabo kortu i kosongo sabbay se.
41亞多尼雅和所有與他在一起的賓客剛剛吃完了飯，聽到這聲音；約押聽到角聲，就說：“城裡為甚麼有這樣喧嚷的聲音呢？”
41 Adoniya mo, nga nda yawey kulu kaŋ yaŋ go a banda, waato kaŋ i ŋwa ka ban, i maa kosongo. Waato kaŋ Yowab mo maa hillo karyaŋo, a ne: «Ifo ga ti kosongu woone sabaabu, kaŋ kwaara laakalo tun?»
42他還在說話的時候，亞比亞他祭司的兒子約拿單來了。亞多尼雅對他說：“進來吧！你是個忠義的人，一定帶來了好消息。”
42 Za a go sanno ciyaŋ gaa, kala Alfa Abiyatar izo Yonata kaa. Adoniya mo ne: «Ma furo, zama ni ya boro hanno no. Ni ga kaa mo da baaru hanno.»
43約拿單對亞多尼雅說：“不好了，我們的主大衛王已經立了所羅門為王了。
43 Yonata mo tu ka ne Adoniya se: «Haciika iri bonkoono Dawda na Suleymanu daŋ koytaray.
44王差派撒督祭司、拿單先知和耶何耶大的兒子比拿雅，以及基利提人和比利提人，與所羅門同去。他們使所羅門騎上王的騾子。
44 Bonkoono na Alfa Zadok da annabi Natan da Yehoyda izo Benaya, da koyo doogarey donton a banda. I na Suleymanu kaarandi bonkoono alambaana boŋ.
45撒督祭司和拿單先知已經在基訓膏立他作王。眾人都從那裡歡歡喜喜上路；你們聽見的聲音，就是城裡的喧鬧聲。
45 Alfa Zadok da annabi Natan mo na ji soogu a boŋ a ma ciya bonkooni Jihon ra. Za noodin no i kaaru. I go ga farhã hala kwaara kulu mo yooje. Nga no ga ti kosongo kaŋ araŋ goono ga maa din.
46不但所羅門已經坐在這王國的王位上，
46 Suleymanu goono mo ga goro koytaray karga boŋ.
47而且王的臣僕也來為我們的主大衛王祝福說：‘願你的 神使所羅門的名聲比你的更尊榮，使他的王位比你的更偉大。’王就在床上屈身下拜。
47 Hala mo faadancey kaa zama ngey ma bonkoono Dawda albarkandi, ka ne: ‹Ni Irikoyo ma bonkoono Suleymanu maa beerandi ni maa boŋ. A ma naŋ mo a karga ma bisa ni wano.› Bonkoono mo sududu nga dima boŋ.
48王又這樣說：‘耶和華以色列的 神是應當稱頌的，因為他今天賜了一人坐在我的王位上，也使我親眼看見這事。’”
48 Bonkoono na woone mo ci ka ne: ‹Wa Rabbi Israyla Irikoyo sifa, nga kaŋ na _iri|_ no boro fo kaŋ ga goro ay karga boŋ hunkuna, ay moy mo go ga di a.› »
49亞多尼雅害怕求饒亞多尼雅所有的賓客都懼怕，大家起身，各自逃走了。
49 Kala Adoniya yawey kulu humburu. I tun ka dira, boro kulu te nga boŋ ciine.
50亞多尼雅懼怕所羅門，就起來，去抓緊祭壇的角。
50 Humburkumay na Adoniya di Suleymanu sabbay se. A binde tun ka koy ka sargay feema hilley di.
51有人告訴所羅門說：“亞多尼雅懼怕所羅門王。他現在抓緊祭壇的角說：‘願所羅門王今天向我起誓，決不會用刀殺死他的僕人。’”
51 I ci Suleymanu se ka ne: «Guna, Adoniya neeya, a go ga humburu Bonkoono Suleymanu. Zama guna, a na sargay feema hilley di. A goono ga ne: ‹Bonkoono Suleymanu ma ze ay se hunkuna, hala nga si ay, nga bannya beeri nda takuba.› »
52所羅門說：“他若是作一個忠義的人，他的頭髮連一根也不會掉在地上；但在他身上若是發現有甚麼惡行，他必定死。”
52 Kala Suleymanu ne: «Hala day a na nga boŋ cabe boro hanno, a hamni folloŋ si kaŋ ganda. Amma d'i na laala gar a do, a ga bu.»
53於是所羅門派人去把亞多尼雅從祭壇上帶下來。他來向所羅門叩拜；所羅門對他說：“回你的家去吧！”
53 Bonkoono Suleymanu binde donton k'a zumandi k'a kaa feema boŋ. A kaa binde ka sombu ka sumbal Bonkoono Suleymanu se. Suleymanu mo ne a se: «Koy ni kwaara.»